Hoće li Srbija uskoro morati da bira između nafte i gasa, između SAD i Rusije?

Uprkos mnogim očekivanjima da će doći do novog odlaganja, prošle nedelje ipak su uvedene sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Sankcije NIS-u uvelo je američko ministarstvo finansija, a ne Ujedinjene nacije, što situaciju znatno razlikuje od one kakvu je Srbija prošla devedesetih godina.

Ipak, ove sankcije će se odraziti i na građane i na privredu, a rešenje trenutno nije na vidiku, a prema mnogim procenama, Srbija zaliha ima najdalje do kraja godine.

Razlog za sankcije, prema zvaničnim objašnjenjima, jeste ruski udeo u vlasništvu NIS-a, a problem za Srbiju je taj što su Rusi većinski vlasnici ove kompanije.

Upravo do kraja 2025. godine, kako se čini, Srbija će morati da reši neka velika pitanja, jer se u međuvremenu pojavio još jedan problem. Naime, umesto dugogodišnjeg aranžmana kakav je dogovaran, Rusi su Srbiji ponudili ugovor za snabdevanje gasom do Nove godine, što je potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Zašto do Nove godine? Logika je jednostavna. Žele da nam kažu, ako krenete u nacionalizaciju NIS, mi možemo da presečemo gas 31. decembra. I to je za mene veoma loša poruka - rekao je Vučić za Televiziju Informer.

Dakle, cela situacija iz energetskog ugla izgleda kao da je Srbija primorana da bira između nafte i gasa i da za to ima nekoliko meseci. Ako se gleda na širem planu, iz političkog ugla, deluje da Srbija sada mora da se odluči između Rusije i SAD.

Ipak, nije sve crno ili belo, što objašnjava i sagovornik Danasa, stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

- Ovo nisu sankcije Ujedinjenih nacija (UN), država neće biti hermetički zatvorena kao što je bila devedesetih i neće biti šverca nafte, trgovine kroz kanistre, neće mafija da trguje time… slobodno će da se odvija promet. Kompanije koje nisu vezane za NIS moći će slobodno da uvoze šta im je potrebno da trguju i da plaćaju - objašnjava on.

Međutim, kako ukazuje, ove sankcije indirektno pogađaju firme koje bi želele da posluju sa NIS-om.

- Najveći udar će biti zato što NIS neće moći da nabavlja naftu putem JANAFA-a, a tu stiže oko 80 odsto nafte koja se preradi. I Hrvatska je lobirala za to da se sankcije izbegnu, jer najveći deo prihoda JANAF-a potiče od tog ugovora, to je 10 miliona tona plus/minus 10 odsto po principu puno za prazno na dve godine, to je njihov grandiozni ugovor - navodi Zdravković.

Podseća da su oni sami otkrili da će samo do kraja ove godine izgubiti minimum 18 miliona evra zbog toga, zbog čega je Hrvatska pokušala da lobira, pa je čak i uključila Evropsku komisiju, ali nije bilo mogućnosti.

- Dakle, za nas je krucijalni problem to što NIS ne može da nabavi naftu preko JANAF-a, jer alternative kao što su snabdevanje železnicom, baržama, kamionima, cisternama… to je neozbiljno, to bi poskupelo proizvodnju i od toga nema ništa - poručuje Zdravković.

Što se tiče naših zaliha, kako kaže, imamo ih najdalje do kraja novembra.

- Pitanje je samo da li ćemo moći da povučemo naftu od JANAF-a koja je ranije kupljena - dodaje.

Zbog toga ćemo se, kako upozorava, u bliskoj budućnosti suočiti sa velikim problemom.

- Problem je to što je NIS najveći pojedinačni punilac budžeta, ima veliki broj zaposlenih, što direktno, što indirektno, a ima i veliki lanac dobavljača. Bez toga kad ostanemo, to će biti strašan problem za budžet i to će građani morati da plate - ukazuje sagovornik.

Zdravković navodi i da se ovih dana u medijima čulo puno ideja koje nisu realne.

- Ideja da se pravi nova naftna industrija je nerealno rešenje, ne samo ekonomski, nego i inženjerski nemoguće, čak i da imamo para. Nacionalizacija je isto, praktično, nemoguće rešenje, jer niko nam NIS nije na silu uzeo, a to je i pitanje politike i naše zavisnosti - objašnjava on.

Zdravković naglašava da je loše da se zameramo Rusima, jer oni imaju i taj drugi adut, a to je gas.

- Mi smo očekivali višegodišnji ugovor, ali sad nam nude do kraja godine. To je verovatno opomena i podsećanje da mi zavisimo od njih - smatra on.

Zdravković pojašnjava i zašto Srbija ne može da se odrekne ruskog gasa.

- Naša potrošnja godišnje je 2,8 do tri milijarde kubika sa tendencijom porasta, što znači da je neodrživa ako mi ne uvozimo gas iz Rusije. Ne postoje gasovodi kojima bismo mogli te količine da dopremimo. Jedini gasovod na koji Rusija nema uticaj, to je interkonekcija između Srbije i Bugarske, ali njegov godišnji kapacitet je 1,8 milijardi kubika. Mi tih dodatnih milijardu kubika ne možemo nikako da nadomestimo, a to je minimum - ukazuje on.

Sagovornik kaže i da nije siguran da bi Amerikanci pristali na smanjenje ruskog udela na ispod 50 odsto u NIS-u, ali da svakako i za svaku takvu odluku mora ruska strana da se složi.

- Obrazloženje američkih sankcija je da bi navodno prekinuli finansiranje rata u Ukrajini, ali to ne pije vodu. Naša naftna industrija u portfoliju Gasproma učestvuje sa manje od jedan odsto - navodi on.

Ipak, kako dodaje, postoje neka potencijalna rešenja već oprobana u praksi.

- Rešenje koje bi zadovoljilo obe strane ja vidim u tome da se uradi nešto slično kao što su Nemci uradili sa Rosnjeftovim rafinerijama u Nemačkoj - da država postavi menadžment koji neće biti ruski i koji će upravljati dok se ne steknu uslovi da se Rusima povrati upravljanje. Druga, još drastičnija varijanta, jeste da mi od Rusa otkupimo tu naftnu industriju, s tim tu kupovinu oročimo i kad se steknu uslovi da se njima ponudi da pod sličnim uslovima otkupe od nas opet - objašnjava Zdravković.

On smatra da je moguće sve to rešiti do Nove godine, ako postoji politička volja i kod Rusa i kod Amerikanaca. Ipak, kako dodaje, ne možemo da dođemo u situaciju da biramo između gasa i nafte.

- Ovo sa naftom možemo da premostimo putem nekih kredita, da se uvozi, da država otežano funkcioniše, ali da ipak funkcioniše i da ne bude nestašica. A što se tiče gasa, to fizički ne možemo da nadomestimo i to je problem. To je nerešivo, trgovina gasom je mnogo komplikovanija. To je stvar koju ni EU sa mnogo više para, tehnologija i država koje izlaze na more nije uspela da reši, pa i dalje zavise od Rusije. Oni su zbog obustave uvoza dela ruskog gasa smanjili nivo privrednih aktivnosti - zaključuje Zdravković.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas ukazuje da situacija u kojoj se Srbija našla nije nimalo povoljna.

- SAD su nametanjem sekundarnih sankcija NIS-u dovele do prekida snabdevanja sirovom naftom preko naftovoda JANAF, kao i oko plaćanja karticama VISA i Mastercard na pumpama, a nije isključeno ni da u narednom periodu razni dobavljači prestanu da sarađuju sa NIS-om - objašnjava on.

S druge strane, ukoliko ne dođe do sklapanja novog ugovora o povoljnim uslovima za kupovinu gasa, Srbija će biti prinuđena da plaća tržišnu cenu gasa, upozorava sagovornik Danasa.

- Do sada je od Gasproma godišnje dobijala 2,2 milijarde kubika po preferencijalnim uslovima, a ostatak je kupovala po berzanskoj ceni. To je godišnje donosilo uštedu od nekoliko stotina miliona evra - objašnjava Petrović.

Kako navodi, gas Srbija može kupovati od Gasproma, ali i od drugih dobavljača poput Azerbejdžana ili američki tečni gas, ali je izvesno da će cena gasa biti znatno skuplja nego što je bila do sada.

Prema njegovim rečima, u posebno nezgodnoj situaciji ćemo se naći ukoliko bude izuzetno oštra zima u Evropi.

- To će verovatno dovesti do veoma visoke cene gasa, posebno imajući u vidu da evropska skladišta nisu popunjena do vrha u ovom trenutku - kaže Petrović.

Kako dodaje, posledice po Srbiju su neminovne.

- U ovom trenutku, jedino je izvesno da će potez vlade SAD koštati Srbiju više stotina miliona evra godišnje ukoliko dovede do prekida povoljnog aranžmana za nabavku gasa - ističe Petrović.

Sagovornik očekuje ubrzo razrešenje ove situacije.

- Iz izjava predsednika Vučića može se naslutiti da će Vlada Srbije relativno brzo preduzeti neke mere čak i bez dogovora sa ruskom stranom, kako bi obezbedila nastavak rada rafinerije u Pančevu i uredno snabdevanje derivatima - smatra on.

Ukoliko do toga dođe, kako ukazuje, skoro je izvesno da će Srbija imati dovoljno gasa, ali po tržišnoj ceni.

- Možda nije loše ni da svi oni koji su do sada osporavali prodaju NIS-a i nabavku gasa iz Rusije shvate složenost cele situacije, posebno kada im stignu računi za grejanje preko toplane koji će biti za 20 do 30 odsto veći nego što su trenutno. Razne priče o diversifikaciji snabdevanja gasom deluju više nego idilično, ali će računi za grejanje biti otrežnjenje - upozorava Petrović.

Druga velika negativna posledica skupog gasa biće u ceni struje, jer EPS sve više koristi gas za proizvodnju struje, pojašnjava on.

- Poskupljenje gasa može dovesti ili do velikih gubitaka EPS-a ili do poskupljenja struje - upozorava Petrović.