STUDIRANJE JE NEBITNO Stadion je potrebniji narodu

Godinama smo svedoci ekstremnih kampanja u kojima se poziva na promenu ekonomskih uslova u sistemu visokog obrazovanja. Prošle godine jedan broj fakulteta Univerziteta u Beogradu podigao visinu školarine od 10 do 15 odsto, a to se, na žalost mnogih roditelja, ponovo dogodilo. Čak 10 visokoškolskih ustanova donelo je odluku o povećanju cene studiranja koja će početi sa primenom od 1. jula, pa će tako na nekim fakultetima studiranje biti skuplje za čak 20.000 dinara.

Ipak, mrva nade se pojavila u ponedeljak. Naime, uvažavajući autonomiju visokoškolskih ustanova zagarantovanu Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju, Ministarstvo prosvete pozvalo je visokoškolske ustanove koje su donele ili su u postupku donošenja odluke o povećanju školarina za samofinansirajuće studente, da još jednom preispitaju opravdanost povećanja školarina za narednu školsku godinu. I tako po ko zna koji put dolazimo do još jednog apsurda. Naime, do juče se upozoravalo da mladi ljudi neće da rade u školama kao nastavnici.

To nam kažu podaci sa upisa na fakultete, na nastavničke smerove. Nema novih studenata ili ih ima jako malo na tim smerovima. I evo "pomoći i podrške". Na Učiteljskom fakultetu će studiranje umesto 108.000 dinara, sada iznositi 111.000. Inače, zanimljivo je da je u skoro svim gradovima Srbije jeftinije školovati buduće inženjere nego umetnike i prosvetne radnike.

Novim cenovnicima školarina fakulteti u Beogradu skoro da su se izjednačili sa školarinama državnih fakulteta i Italiji, Nemačkoj, Austriji. Međutim, dok je na srpskim univerzitetima pravilo da se stranim studentima napravi dva ili tri puta veća školarina od standardne, u Italiji je upravo suprotno. Italija već 20 godina ima politiku privlačenja studenata sa Balkana stipendijama i studijama na engleskom jeziku. 

Još jedan od argumenata koji se iznosi protiv ideje besplatnog obrazovanja je da novca za tako nešto nema. Eksperti su uvrdili da ne postoji opcija besplatnog obrazovanja u Srbiji, osim u obećanjima predizbornih kampanja, a svi znamo da je to čist populizam. Time se zaključuje svaka priča o javno finansiranom obrazovanju, dok niko ne postavlja pitanje zašto mi nemamo novca za to?

Ali, ko je, kada i kako odlučio da prioriteti ove države nisu svima dostupno zdravstvo i školstvo, već Nacionalni stadion, kolosalni projekat u zemlji siromaha. Zadužbina iz naših džepova, koja narod treba da zaludi svojim kolosalnim dimenzijama. Nužna ilustracija svemoći i samovolje vlasti gde nema mesta za visoko obrazovanje. Ima za pevaljke na trgovima i za krkanje sa stranim investitorima.