Delić: Postojeći zdravstveni sistem podseća na zapuštenu livadu

- Promene koje nalažu transparentne tendere, znanje, iskustvo, viziju, strožu kontrolu trošenja finansijskih sredstava, bolju organizaciju i rukovođenje utemeljeno u autoritetu znanja i morala - ostale su po strani, gotovo marginalizovane i zaboravljene. Zato se kao čvrsta konstanta, od početka devedesetih godina prošlog veka, umnožavaju i održavaju brojni problemi u srpskom zdravstvu: slabi rezultati u oblasti promocije zdravlja i sprečavanje bolesti, zapostavljena primarna zdravstvena zaštita, neujednačeni ishodi lečenja, višemesečno i višegodišnje čekanje na dijagnostičke procedure i lečenje, nepovezanost pružaoca usluga, korupcija, itd - rekao je Delić u intervjuu za nedeljnik Novi magazin.

Prema njegovim rečima, zdravstveni sistem mora da bude organizovan tako da svakom građaninu ove zemlje zdravstvena zaštita bude dostupna, efikasna i bezbedna za sve osiguranike.

- Tri godine organizovanog, sinhronizovanog i promišljenog rada, uz učešće svih relevantnih faktora, smatram razumnom odrednicom za utemeljenje i realizaciju nove zdravstvene politike u Srbiji.

Delić je naveo da su proteklih godina doneta brojna ishitrena i pogrešna rešenja u oblasti ljudskih resursa, poput zabrane odobravanja specijalizacija i drugih.

- Mi smo 2021. imali 1.800 specijalista manje nego 2011, a specijalisti su ti koji nose i razvijaju zdravstveni sistem. Zato predlažemo da kadrovska politika bude planska, dugoročna, promišljena, sveobuhvatna, etički utemeljena i razvojna.

Delić je dodao i to da vlast ne ulaže u zdravstvno obrazovanje stanovništva koje se, prema njegovom mišljenju, mora realizovati, pre svega, kroz primarnu zaštitu.

- Građane treba upoznati sa time da je u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti zapisano da je pojedinac dužan da čuva sopstveno zdravlje, ali i zdravlje drugih. Samodovoljnost, koju nam je ponudio neoliberalizam kao izuzetno primamljiv izbor, nije prihvatljiva ukoliko ona ugrožava druge ljude. Izlaz je isključivo u obrazovanim, samosvesnim i solidarnim građanima.

Delić se osvrnuo i na njegov politički angažman i razloge ulaska u parmanet Srbije.

- Politički angažman ne smatram kao proces afirmacije, samopotvrđivanja i samodokazivanja u vremenu mog biološkog kraja već kao, pomalo romantičan pokušaj da nešto promenim u zdravstvenom sistemu Srbije.

- Ne prepoznajem sebe u strašljivoj većini koja ćutanje doživljava kao mudrost, niti kukavički i oportunistički mentalitet može ustanoviti proces ozdravljenja srpskog društva. Takođe, ne prihvatam floskulu "Kakva Srbija, takva i Skupština". Narodna skupština može i mora da bude bolja, gde podanik postaje građanin, gde se afirmiše delotvornost argumenata i znanja, gde se neguje kultura diijaloga, gde su kompetentnost i poštenje uslov za početak pravih demokratskih procesa - zaključio je Delić.