SRAMNA ODLUKA ZA RUDNIK "SOKO" Neka "viša sila" je pobila rudare

Krivična prijava protiv tadašnje ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i rukovodstva rudnika "Soko" kod Sokobanje, za smrt osmorice i povrede 18 rudara 1. aprila 2022. godine odbačena je, navodi se u saopštenju tužilaštva. Stav Osnovnog tužilaštva u Aleksincu je da za pogibiju rudara kriva "viša sila“. U brdima iznad Sokobanje, u jugoistočnoj Srbiji, muk. Srbija ne sme da stane ni po cenu ljudskih života.

Ta odluka suda oslikava poželjnu pravdu i sliku radničke klase, koju sanja ovaj režim. Ona koja ustaje u plamene zore i onda se takmiči kao Alija Sirotanović u probijanju norme. Jer, to je njegova srećna radnička država, koja treba da izgleda kao da je ispala iz romana Emila Zole. Radno mesto rudara je duboko pod zemljom gde provode sate u jami, mraku i memli. Hleb koji oni zarađuju za svoju decu i ukućane je garav, tvrd, "sa sedam kora“. Oni nemaju vremena za vaučere i letovanje po Srbiji. Ali njihov posao je da kopaju ugalj, a ne da besomučno stradaju u rudarskim nesrećama. A posao države i nadležnih ministarstava je da obezbede najbolje moguće uslove za rad i da se brinu o životima i zdravlju rudara. I da im pruže pravdu.

Smrt rudara mora da pokida srce i sve unutrašnje organe, onima koji ih imaju. Zavaljeni u svoje udobne fotelje ovdašnji istaknuti političari na vlasti, njihovi velelepni investitori, ministri, sada, kako reče predsednik Srbije, nezaustavljivo srljaju u progres. Zato će oni teško da na smrt tih mučenika i patnje njihove familije, obrate malo više pažnje. A i, zašto bi? Ne tiče ih se. Ta smrt se drugima desila. "Viša sila". Teško da je iko iz srpske vlade ikad čuo da je dvanaestoro dece pretvoreno u siročad. Da li je bar za trenutak neki režimlija zastao da teško uzdahne i opsuje nesreću i krivce. Da pomisli da su stradali rudari bili ljudi, koji su živeli u zemlji, koja je tigar na Balkanu.

Rodbini najteže im pada to što niko nije okrivljen za strašnu tragediju, koja je mogla da se izbegne da su nadležni obratili pažnju na upozorenja rudara. Javljali su i žalili se da se u jami oseća miris metana, da je opasno za rad, ali svakom ko je odbio da siđe u nebezbednu jamu prećeno je otkazom. I uvek pretnje kao nezaustavljiv simbol ovog režima. I, inače, šta je za ovaj režim grb Srbije. Samo ideološki marketing.

I kao što reče jedan od rudara, "ovo nije prvi put… A verovatno nije ni poslednji. Ubiće nas opet neka njihova viša sila".