Štetna hrana za Evropu, za srpske vlasti zdrava

Drugog novembra u keksu je konstatovan titanijum dioksid, čiju je upotrebu u hrani u januaru 2022. Evropska komisija za bezbednost hrane zabranila, navodeći da postoje osnovane sumnje da ovaj aditiv izaziva genotoksičnost. To znači da postoji potencijalna sposobnost hemikalije da ošteti DNK, genetski materijal ćelija. Uprkos tome, prema Pravilniku o prehrambenim aditivima iz 2018. godine, upotreba ove supstance u Srbiji je dozvoljena, i još uvek se nalazi na listi odobrenih dodataka. Kao dodatak hrani, titanijum dioksid ima oznaku E171, a zbog sposobnosti da reflektuje svetlost i boji u belo, upotrebljava se u hemijskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, piše Danas.

Prema rečima Slađane Savić, asistentkinje Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, on se koristi i u nekim proizvodima protiv štetočina, a lekovima se dodaje kao zaštitni sloj zbog inertnosti i stabilnosti.

Ipak, ona ističe da naučna istraživanja ukazuju na to da unos titanijum-dioksida potencijalno može dovesti do oštećenja DNK, te izazvati teška oboljenja kao što je kancer.

- Ako se titanijum-dioksid unese gutanjem, EFSA (EU agencija za bezbednost hrane) na osnovu naučnih istraživanja procenjuje da se vrlo malo apsorbuje putem organa za varenje, ali se ipak može akumulirati u telu i dovesti do oštećenja DNK, što kasnije može prouzrokovati razvoj tumora. Osim toga, prilikom udisanja sitnih čestica titanijum-dioksida, smatra se da je njegovo dejstvo potencijalno kancerogeno, čemu su posebno podložni radnici i radnice u fabrikama gde se titanijum-dioksid proizvodi. Ako se titanijum-dioksid dodaje proizvodima pod oznakom E171, to znači da je više od polovine čestica manje od desetine mikrometra - pojašnjava Savić.

Savić podseća da je Evropska agencija za hranu još 2021. istakla da nema dovoljno dokaza da titanijum-dioksid ne izaziva oštećenja genetičkog materijala u ćelijama, što znači da ova mogućnost nije isključena, i zbog toga se supstanca ne može smatrati bezbednom.

- Zbog nedostatka informacija i rizika, treba značajno kontrolisati njegovu upotrebu kao aditiva u stočnoj i ljudskoj upotrebi. Na primer, u hrani za mačke i pse ovog aditiva ne sme biti više od stotog dela. Sa druge strane, titanijum-dioksid je dugo smatran bezbednom zamenom za olovno belo u slikarstvu, zato što je olovo toksično - napominje Savić.

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača"Efektiva" podseća da keks nije jedini primer kada srpska roba nije ispunila kriterijume Evropske unije, i da je tokom leta više pošiljki vraćeno, posebno zbog prekomerne količine pesticida. Takođe, mišljenja je da je keks još jedan pokazatelj neadekvatne kontrole prehrambenih namirnica u našoj zemlji.

- Ovo je još jedan dokaz da građani Srbije ne znaju šta jedu, i da je moguće da konzumiraju hranu koja ima otrovne i štetne supstance, ali i da kontrola kod nas ili ne postoji, ili nije efikasna i rigorozna kao što bi trebalo da bude - napominje Gavrilović.

On ukazuje i da ne možemo biti sigurni da li se vraćena pošiljka distribuira na srpsko tržište, jer, kako pojašnjava, kriterijumi Srbije nisu isti kao u EU, te stoga, sumnjiva roba za Evropu, prema nadležnima, ne mora nužno biti sporna i za našu zemlju.

- Kada smo proverili za problematičnu pošiljku čipsa, dobili smo odgovor od nadležnih da se vraćena roba uništava. Ipak, šta se zaista dogodi ne možemo znati sa sigurnošću, jer se kod nas ništa ne proverava, a profit je jedini interes. Ne bi iznenadilo da se pošiljka vraćena sa granice ne uništi već pusti u promet u Srbiji. Prema našim uslovima i standardima, ti proizvodi su ispravni. Jer, da ne smatraju da je ispravno, ne bi se tako ni proizvodio - upozorava Gavrilović.