Krompir iz Pionirskog parka

- Učiteljice, učiteljice, je l’ mogu nešto da pitam?

- Pitaj Marko.

- Ko je to i šta je to - pionir?

- Pa, eto, ti si i svi u razredu, cele školske godine bili - pioniri. To znači, da ste svi vi kao đaci-prvaci, do danas, bili - pioniri.

- A, čujem da mama i tata svaki dan psuju neku dagru koja je zauzela Pionirski park. Znači da svi mi imamo svoj park koji nam je neko oteo?

- Da, imamo ga i sada on postoji. On se nalazi ispred same kancelarije predsednika naše države.

- Pa, zašto nas nikada niste vodili u naš Pionirski park?

- Zato što bi ga dečja graja, ispod prozora, ometala u radu.

- Pa, kako mu, onda, ne smeta ta dagra ispod prozora? Mama i tata su besni što je ta dagra ispod prozora predsednika razapela puuuno šatora, pušta glasnu muziku, peče mu pod prozorom pljeskavice, kobasice…?

- Čekaj, polako, Marko. Prvo, ne kaže se "dagra" nego… ali, o tome ćemo u drugom razredu. Drugo, to nije "dagra". To su studenti koji hoće da uče.

- Znači, to su neki siromašni studenti koji nemaju stan pa im se predsednik sažalio? Je l’ im predsednik, od svojih para, kupuje pljeskavice i kobasice…?

- Znaš, Marko, postoji nešto što se zove državni budžet. I, kada je neko ili nešto u krizi, u teškom položaju onda se pomaže iz državnog budžeta. To je novac svih nas. To se zove - solidarnost.

- Ali, učiteljice! Mama i tata su videli na televiziji jednog matorog čoveka i njegovu ženu, iz naše zgrade, kako jedu i piju pod šatorom sa tom dagrom koja hoće da uči?

- Marko, ti si, baš, rešio da me mučiš pitanjima pred kraj ove školske godine! Danas nisu sva pitanja za odgovore.

- Samo još ovo: naša škola nije radila, a predsednik je rekao, to sam čuo, da će svi učitelji koji nisu radili dobiti - krompir. Je l' će i taj krompir da se plati iz državnog budžeta?

Umesto odgovora učiteljica nije mogla da zadrži suze koje su joj potekle.

- Učiteljice! Zašto plačete? Zar Vi ne volite krompir?

Zlonamerno izmislio,

Živan Haravan