Srbi najviše troše na hranu, obrazovanje se ne jede

U prosečnoj potrošnji najveći udeo troškovi ishrane imaju u Srbiji, više od 40 odsto. U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta primanja, u Hrvatskoj 27, a u Crnoj Gori oko 30 odsto, piše Demostat. Sadržaj domaće potrošačke korpe - i prosečne, a pogotovo minimalne - odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove.Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo "obogaćena", ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava. Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje. Slovenija, gde je prosečna plata u januaru ove godine iznosila 1.570 evra a minimalna 930, najskuplja je u odnosu na zemlje regiona. Prema podacima zvanične statistike, 18,8 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi na hranu i bezalkoholna pića, 26,9 odsto su troškovi prevoza i komunikacija, a visoko na listi su i izdaci za stanovanje i opremanje domaćinstava - 19,7 procenta.U Hrvatskoj prosečna zarada u januaru ove godine iznosila je 1.392 evra, dok je minimalna, koja se usklađuje na šest meseci, od januara ove godine 750 evra. U sindikatima procenjuju da plata dovoljna za dostojanstven život ne bi smela da bude niža od 1.800 evra i navode podatak da prosečno domaćinstvo samo za hranu izdvaja 27 odsto prihoda, ali da kod onih sa nižim primanjima taj udeo raste na 40, pa i 50 procenata, što ih stavlja u situaciju da biraju između namirnica, režije i drugih osnovnih potreba.U Crnoj Gori prosečna zarada u januaru iznosila je 1.004 evra, dok je minimlac značajno uvećan krajem prošle godine i iznosi 600 evra za srednjoškolska zanimanja i 800 evra za visoko obrazovanje. Od prošle godine tabelu mesečnih troškova sačinjava sindikat, a prema njihovoj računici za normalan život potrebno je 2.000 evra, za 100 više nego lane.