Ne padajmo u zamku da su svi isti!

I ovaj put.

Neću o predsednicima i istaknutim zastupnicima opozicionih interesa, bavljenje visokom politikom zahteva kompromise, a čim su oni prisutni, prisutna je i sumnja u motive.

O ljudima ću, uslovno rečeno malim.

U javnosti se stvorila atmosfera linča, prema svakom aktivisti, opozicionog pravca delovanja, tolika da ih pučanstvo skoro pa izjednačava sa članstvom SNS-a!

Nećemo Kurte i Murte, veli masa! Hoćemo ljude koji do sada nisu bili u politici!

I to je ok, demokratsko pravo pojedinca i grupe je da ima mišljenje o načinu izlaska iz robovlasništva. Samo, nemojte da uriniramo po decenijskoj žrtvi lokalnog aktivizma.

Uzeću primer drugarice iz Kikinde.

Godinama se bori, trošeći svoje vreme, svoj novac i svoju porodicu, pretili su joj, crtali metu na čelu, stigla je na svaki protest i inicijativu, uradila bukvalno sve što može jedna osoba, da bi svima bilo bolje, a zauzvrat nije osetila ni najmanji benefit.

I sad ne može ona i hiljade takvih kao ona, jer su Murta, ali može neko ko nije bio u stranci.

Ček, a možemo li, po logici stvari, onda postaviti pitanje - Gde su svi ti stručnjaci bili sve ovo vreme, da nisu ćutali u zoni ličnog komfora?

Da, studenti su za pola godine uradili mnogo više nego sva opozicija za skoro deceniju i po.
Možda stoji da su nesposobni, da ne znaju ili ne mogu, može se nakititi različitih prisvojnih prideva, ali nemojmo padati u zamku svi su oni isti.

Vratiću se još jednom na Kikindu.

Kada smo pre neke četiri godine organizovali protest protiv Rio Tinta, na kružnom toku "kod sove" među tristotinak okupljenih bilo je barem dve trećine onih sa stranačkim knjižicama i nakon što smo uredno slikani iz neposredne blizine, dobar deo prisutnih je dobio prekršajnu prijavu, imao problema na poslu ili mu je, ukoliko se bavi privatnim biznisom, sutra u radnji kampovala inspekcija.

Da su svi isti - sedeli bi kući.

Zar ne?

Podržavam ja u potpunosti ovu decu, ovo je njihova borba, neka rade šta misle da treba, uspeli ili ne, rodili su nadu, ukazali svetlo na kraju tunela, ali ne dam ni one koji su godinama pobeđivali strah, pokušavali da iskorače napred i makar taj korak bio tapkanje u mestu, nisu se pravili mrtvi.

Da nije bilo njih i baklje istine, možda danas ne bi postojala mogućnost olimpijskog plamena.

Razmislite o tome sledeći put kada Murtu izjednačite sa Kurtom.

Davor Cicović

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Direktno.rs