Opozicija ne može ni za isti sto da sedne: Sujete jače od borbe protiv vlasti!

Aleksić je naime na sastanak pozvao predstavnike Stranke slobode i pravde, Zeleno-levog fronta, stranke SRCE, Pokreta slobodnih građana, Novog DSS, te dr Dragana Milića iz Niša.

Sastanak je u startu odbio lider Novog DSS Miloš Jovanović koji je potvrdio da je pozvan na sastanak, ali da se na njemu neće pojaviti, dok je Lider Kreni-promeni Savo Manojlović juče izjavio da o sastanku ni nije informisan.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, Zoran Stojiljković, ocenjuje da je minimum koji opozicija mora da uradi – da sedne za isti sto i precizira oko čega uopšte može da se razgovara.

- Ali uvek imamo animozitet tih marginalnih političkih sujeta i ličnosti, jer, Srbija je plitka bara sa puno krokodila i krokodilčića koji misle da su krokodili - slikovito objašnjava Stojiljković za Direktno.

Ističe da je referendumska atmosfera moguća i sa više kolona, pod uslovom da postoje jasni dogovori – pre svega o saradnji u kontroli izbora i obezbeđivanju makar minimalno regularnih uslova, od sređivanja biračkih spiskova i akreditacije, do garantovanog pristupa medijima.

- Ključ je u stvaranju političke klime koja neće voditi nasilju. Ne sme se dozvoliti atmosfera u kojoj ministri pokazuju vrhunac primitivizma i bezobrazluka. To je minimum političke normalnosti koji mora da se obezbedi – naglašava on.

Stojiljković dodaje da je važno i da opozicione stranke realno procene sopstvenu snagu kako bi izbegle pad ispod cenzusa.

– To se posebno odnosi na desnicu, uključujući Novi DSS. Potreban je jasan dogovor o nenapadanju, kontroli izbornih uslova i, što je ključno, obaveza da nema prelaženja na drugu stranu posle izbora – navodi on.

Govoreći o odnosu sa studentima, ocenjuje da šira koordinacija nije realna.

– Studenti su u ovom trenutku uticajniji i ne vide interes za operativne političke dogovore sa strankama. Takođe, ostaje otvoreno pitanje da li postoji poverenje u jedinstvenu listu ili deo aktera sumnja da ona može da proizvede potrebnu sinergiju – kaže Stojiljković.

Kako zaključuje, sve ispod minimuma dogovora bilo bi politički pogubno.

Nekadašnja ministarka za društveni dijalog, Gordana Čomić, kaže za Direktno da opozicija u ovom slučaju radi sve pogrešno.

- Uopšteno govoreći, svi ovi (partije opozicije) koji ne podnose vlast, izražavaju emociju 1,6 miliona ljudi koji takođe ne podnose vlast i koji traže da neko u njihovo ime nešto kaže. Svi ti što sebe zovu "protiv vlasti", "opozicija", "studenti" ili kako god, nemaju fokus na te ljude nego na vlast, i to je strateška greška iz koje oni ne izlaze - ističe Čomić.

Precizira da ko god je protiv vlasti, ne treba da mu bude fokus na vlasti i ključnoj figuri u vlasti, već fokus treba da bude odgovor na pitanje "koje su potrebe onih od kojih želiš podršku" i tim potrebama da odgovaraju.

- Tako se gradi front, odnosno krug ljudi koji onda artikulišu te potrebe onome ko je vlast i onda je on nemoćan. No, ne vidim da se to dešava, ali moguće da ne vidim dobro - konstatuje Čomić.