Nebeski čuvari: Priča sokolara Hanija Girgisa o poverenju, slobodi i prirodi

Ipak, sokolar Hani Girgis pronašao je mir tamo gde se malo ko usuđuje da pogleda u oštrim očima jastreba i nepogrešivom instinktu sokola.

Više od tri decenije neguje zanat koji je na ovim prostorima gotovo bio zaboravljen, pretvarajući drevno sokolarstvo u savremenu misiju očuvanja prirode. Njegova priča nije samo profesija. ona je sudbina.

„Sokolar se ne postaje, sokolar se rađa. Čovek se rodi sa takvim talentom i ljubavlju prema divljim životinjama“, kaže Hani.

Sokolarstvo je živa istorija koja i danas pulsira na njegovoj rukavici. Ovaj nekada „plemićki sport“ na našim prostorima vuče korene još iz srednjeg veka, kada su srpski vladari i vitezovi s ponosom nosili ptice grabljivice kao simbol statusa i mudrosti. Manastirska imanja često su bila utočišta najboljih ptica, a sokolarenje se smatralo vrhunskom disciplinom koja spaja čoveka i divljinu u gotovo savršen sklad.

Danas je ova tradicija prepoznata kao deo svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO. Više nije privilegija kraljeva, već posvećenost ljudi koji, poput Hanija, razumeju da je sokolarstvo jedan od najhumanijih oblika lova, onaj u kojem životinja ostaje slobodna, a čovek joj je saputnik.

Iza ove plemenite veštine krije se disciplina koju Hani opisuje kao „japansku“. Briga o više ptica grabljivica ogromna je odgovornost koja ne poznaje slobodan dan.

„Sve mora biti precizno, od nutritivnih vrednosti hrane do njihove kondicije. Moramo im obezbediti uslove u kojima će se osećati kao u prirodi, stalno u pokretu“, objašnjava on.

Ono što najviše fascinira jeste trenutak kada ptica sleti na njegovu ruku. Tu nema prisile. Grabljivice ne poznaju kaznu, one razumeju isključivo poverenje.

„Sa pticom ne možete na silu. Ona vam dolazi samo ako vas prepozna kao partnera, kao nekoga ko joj pruža sigurnost.“

Posebno poglavlje njegove karijere vezano je za rad na aerodromu, gde sokolarstvo postaje ključni faktor bezbednosti. Biološka zaštita pisti, koju Hani sprovodi, pokazuje koliko su priroda i tehnologija zapravo povezane.

„Na aerodromu nema mesta za grešku. Ptice poput golubova i vrana mogu izazvati ozbiljne posledice ako dospeju u motore aviona. Naš zadatak je da pistu učinimo ‘čistom’ na najprirodniji način, samim prisustvom predatora. Jastreb ne mora uvek da ulovi plen; često je dovoljno da se pojavi i pokaže ko je gospodar neba.“

Jedan od najlepših segmenata njegovog rada jesu edukativni događaji koje organizuje za sve generacije. Cilj je jednostavan, prevazići strah i probuditi emociju kroz neposredan susret sa prirodom.

„Ljudi ne mogu da stvore pravu vezu gledajući emisije poput ‘Opstanka’ na televiziji. Tek kada vide grabljivicu uživo, u slobodnom letu, ta emocija se zaista rađa“, ističe Hani.

Na tim susretima deca prvi put maze sovu ili posmatraju orla iz neposredne blizine. U tim trenucima nestaju predrasude, a rađa se iskreno poštovanje prema prirodi.

„Kada osete tu snagu i pogled izbliza, tek tada razumeju zašto ih moramo čuvati.“

Posle više od trideset godina provedenih pod otvorenim nebom, Hani Girgis ostaje dosledan svojoj misiji. U svetu koji žuri, on podseća da su najvrednije stvari one koje se grade strpljenjem, tišinom i poverenjem, baš poput odnosa između čoveka i ptice u letu.