Velike reči, mali dogovori: Može li opozicija da se sabere?

Poslednja u nizu poruka o ujedinjenju došla je od Radomira Lazovića, lidera Zeleno-levog fronta, koji je naveo da ne bi isključio ništa od opcija kako bi dao šansu stvarnom dogovoru o stvaranju stabilnog antirežimskog fronta u kome je jedini protivnik SNS, te da je za završni udarac režimu potrebna koordinacija svih aktera, gde vidi studentski pokret kao nekoga ko bi taj dijalog trebalo da pokrene i vodi.

Jedinstvo kao recept za pobedu predložio je prethodno i predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić koji je ocenio da je na vanrednim izborima, ukoliko do njih dođe, najbolje nastupiti u jednoj opozicionoj koloni - zajedno studentski pokret i opozicija.

Istog stava je i lider SSP Dragan Đilas.

- Potrebni su razgovori i dogovori oko koordinacije u susret izborima, što bi, po mom mišljenju, značajno podiglo energiju kod ljudi i povećalo veru u pobedu. To bi veliki deo ljudi svesrdno podržao, a tu vidim studentski pokret, opoziciju, kao i istaknute javne ličnosti i intelektualce - kazao je Đilas.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za Direktno ocenjuje da je široki front jedini način da se demokratskim putem dođe do promene vlasti, ali izražava sumnju da je takav scenario ostvariv.

- Ni studenti bez opozicije, niti opozicija bez studenata, ne mogu sami da iznesu taj proces, pogotovo dok su podeljeni u više frontova. To o čemu se govori, jedan front, moglo bi da funkcioniše jedino kao privremeno udruživanje, ograničeno na, recimo, šest meseci, sa jasnim ciljem - stvaranje uslova za fer i slobodne izbore. Bilo kakva "papazjanija" različitih aktera bez preciznog dogovora ne može dati rezultat - ističe Anđelković.

On naglašava da bi eventualno objedinjavanje moralo da počiva na koalicionom sporazumu kojim bi se jasno definisalo da je reč o privremenoj vladi, čiji je jedini zadatak da unapredi izborne uslove.

- Građani ne mogu da glasaju za nešto nedefinisano. Međutim, plašim se da bi takav koncept lako mogao da se pretvori u pokušaj trajnog dolaska na vlast. Imajući u vidu koliko smo kao društvo skloni nesuglasicama i teško postižemo dogovore, pitanje je koliko je ovakav model uopšte realan, iako deluje kao jedini mogući put - navodi Anđelković.

Dodaje i da uporni pozivi za raspisivanje izbora, a bez rešenih pitanja kako bi se na njih uopšte išlo, pokazuje da studenti i pojedini opozicioni faktori polaze od procene društvene klime, ali zanemaruju ključnu stvar.

- Većina u politici sama po sebi ne znači mnogo ako nije adekvatno organizovana. Ukoliko ne postoje koalicije ili više njih koje mogu da artikulišu nezadovoljstvo, ono ne može biti pretočeno u politički rezultat. U tom smislu, ovakvi pozivi često deluju više kao marketinški nego kao realno političko rešenje - zaključuje Anđelković.

I profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica ocenjuje da je malo verovatno da će se čitava opozicija ujediniti, a pogotovo u zajedničkom nastupu sa studentima.

- Jedno je pitanje da li će opozicija uopšte moći da se ujedini, što je tradicionalno bio problem i ne vidim da bi sada mogao biti rešen. Svojevremeno je postojala spoljašnja inicijativa, američki ambasador, koji je postrojio prozapadnu opoziciju i naterao na ujedinjenje, ali ne postoji faktor koji bi mogao da to da uradi sa nacionalnom opozicijom. Takođe, ostaje nejasno šta zapravo stoji iza ideje o ujedinjenju - koliko je ona programski definisana, a koliko samo deklarativna, jer učestalost njenog pominjanja nije srazmerna jasnoći ciljeva i sadržaja - kaže Koprivica za Direktno.

On dodaje da se kao jedan od mogućih ciljeva pominje promena vlasti i priprema novih izbora, ali podseća da vlast koja dođe na taj način obično nema interes da se brzo povuče.

- Pitanje je i da li bi birači nacionalne orijentacije bili spremni da podrže jedinstvenu listu ukoliko bi njeni stavovi bili percipirani kao antinacionalni. Zbog toga mi se čini da je realnije i racionalnije da opozicija nastupi u dva bloka - prozapadnom i nacionalnom. U tom kontekstu, ostaje otvoreno pitanje gde se pozicioniraju takozvani studenti, jer ni kod njih nije jasno u kojoj meri su ujedinjeni, niti kakav je odnos između nacionalno i prozapadno orijentisanih grupacija, što takođe može predstavljati problem za deo birača - konstatovao je Koprivica.

U isto vreme, pritom, dok se govori o širokom ujedinjenju, svedočimo razjedinjenju u opozicionim redovima - tri poslanika POKS-a napustili su poslanički klub NADA, dok su dve poslanice napustile poslanički klub "Sloga - Struka".