Stadioni neće nahraniti Srbiju

Predlogom budžeta za 2024. godinu predviđen je isti obim sredstava, koje republika prenosi lokalnim samoupravama kao i prethodnih godina. Zapravo, ovi iznosi se nisu menjali još od 2014. godine iako je porast opšteg nivoa cena u Srbiji danas najveći u Evropi.

Vlast oličena u SNS-u ima čudnu viziju ekonomske i socijalne pomoći za građane širom Srbije, pogotovo one ka jugu, kao što su Zaječar, Leskovac, Kuršumlijia i Vranje. Tačnije, dižu se stadioni, negde vidikovci ili puteljci od dva ili tri kilometara. Ništa škole ili domovi zdravlja. U nekim varošima više nema ni lekara, prodavnice rade samo pre podne. Međutim, bitno je ostaviti srce na terenu. Leskovački stadion ima 8.136 mesta i zvanično košta 2,5 milijardi dinara, a novac obezbeđuje Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima koja se finansira iz budžeta Srbije. Dakle, izgradnju stadiona plaćaju građani. Nisu ni dobili pravo izbora.
Izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu neće koštati 250 miliona evra, kao što su to predstavnici vlasti inicijalno najavljivali, već 540. Poređenja radi, stadion Lusail, izgrađen za potrebe Mundijala u Kataru sa oko 89 hiljada mesta, koštao je 770 miliona evra, ali ne smemo zaboraviti da je to jedan od najinovativnijih stadiona ikada izgrađenih, koji je po završetku Svetskog prvenstva bio transformisan u prostor sa školama, prodavnicama, zdravstvenim klinikama. Kod nas se otvaraju tržni centri u kojima više nema ko da radi, niti novca da u njima pazari.I za narednu godinu planirano je da se za Nacionalni stadion potroši još 19,4 milijardi dinara. Inače, u Srbiji negde između 18 i 19 odsto populacije živi u dugotrajnom siromaštvu. 11,8 odsto već četiri godine živi u dugotrajnom siromaštvu, dok 2,7 odsto populacije karakteriše ekstremna materijalna deprivacija. Dete do 14 godina iz višečlane porodice sa sela iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni, to je prosečan profil apsolutno siromašne osobe u Srbiji, pokazuju podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Ovaj profil se iz godine u godinu ne menja.

Više od 56 odsto domaćinstava u kojima žive mladi uzrasta od 15 do 30 godina je osetilo pogoršanje u prihodima tokom poslednjih godina, pokazuje istraživanje nezavisnih medija urađeno na teritoriji Kruševca i Trstenika, mesta u Centralnoj Srbiji. Stopa apsolutnog siromaštva za 14 godina neznatno je smanjena, a već godinama se podaci o broju građana iz ove grupacije ni ne beleže. Najveći problem je u neradu vladajućeg režima, što potvrđuje i činjenica da Srbija već godinama nema strategiju ni socijalne zaštite ni smanjenja siromaštva.

Zato potpuno iluzorno zvuči priča o ekonomskom napretku manjih sredina u Srbiji.