Mladi sve manje veruju u penziju

- Kada se pogledaju ankete javnog mnjenja od Amerike preko Evrope, vidi se da mladi ne samo u Srbiji pokazuju veliku dozu nepoverenja u javne penzijske sisteme, a zapravo sa ekonomskog stanovišta nema razloga za to. Javni penzijski sistemi su, da ne kažemo najbolje, ali svakako najmanje loše rešenje koje mogu imati države poput Srbije u uslovima demografskog starenja - kaže za Tanjug Nikola Altiparmakov.

Pojašnjava da demografsko starenje znači da se rađa manje dece, da ljudi duže žive što je, kako kaže, samo po sebi dobra stvar i da bi kako duže živimo, trebalo i duže da radimo.
Državni penzijski sistem zasnovan na principu tekućeg finansiranja kakav je i naš i gde se penzije isplaćuju od doprinosa koje za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćuju sadašnji radnici, prema oceni člana Fiskalnog saveta Srbije Nikole Altiparmakova nije loš kao što se često može čuti, ima svoje ekonomske vrline i bolju perspektivu nego što se obično misli.

Sagovornik Tanjuga navodi da postoje nerealna očekivanja od javnog penzijskog sistema, ali da ima nerealnih očekivanja i od privatnih penzijskih sistema.

- To potvrđuju i ovogodišnji podaci, jer imamo kumulativno povećanje penzija za 20 odsto iz državnog fonda, a sa druge strane privatni penzijski sistemi imaju nominalni pad vrednosti od tri, četiri odsto, pa kada se na to doda inflacija od 15 odsto, postoji realni pad štednje u privatnim penzijskim fondovima u Srbiji od 20 odsto - kaže Altiparmakov.

Dodaje da je podložnost inflaciji stara boljka privatnih penzijskih sistema i da ona veoma brzo topi vrednost akumulisane štednje u njima, zbog čega je recimo Nemačka pre više od 60 godina svesno odlučila da napusti sistem kapitalisanja i pređe na sistem tekućeg finansiranja.

Na pitanje šta je najbolje rešenje za obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti kada državna penzija nije dovoljna, sagovornik Tanjuga kaže da jednostavnog rešenja nema, ali da je svakako dobro da radimo što duže možemo i da se po mogućnosti štedi. Ukazuje, međutim, da značajan deo građana ne može da dodatno štedi i da bi oni trebalo da znaju da će za njih, uostalom kao i za one boljestojeće, uvek tu biti javni penzijski sistem da ih zaštiti.

Dodaje da računice pokazuju da i naš državni penzijski sistem sa poslednjim povećanjima, za nekoga ko radi 40 godina i prima prosečnu platu obezbeđuje penziju koja iznosi oko 58 odsto plate koju je primao dok je radio.

- Prosečna penzija će sa januarskim povećanjem iznositi oko 37.000 dinara. Međutim, kada se zna da u prosek ulaze i invalidske i porodične penzije, koje ga obaraju, i da penzioneri kod nas u proseku imaju po 32 godine radnog staža a ne punih 40, onda bi prosečna primanja starosnih penzionera, koji su primali prosečnu platu i radili 40 godina staža, bila veća od 45.000 dinara - navodi Nikola Altiparmakov.