Šta je zaista uticalo na poskupljenje krompira?

Ipak, u NBS ne pominju kako su subvencije domaćim proizvođačima krompira mnogo manje nego u zemljama Zapadne Evrope, pa samim tim ne mogu da im konkurišu u godinama kada je cena tog povrća jako mala. Kasnije kada se domaćim proizvođačima uzgoj krompira više ne isplati, prestaju sa njegovom sadnjom, ili je smanjuju, krompira na tržišti ima manje, pa je samim tim skuplji, jer je veća tražnja tog povrća.- Subvencije u Zapadnoj Evropi su značajno više (10 puta), drugo imaju bolje agro-ekološke uslove u Holandiji i Francuskoj uz atlantsku obalu gde ima mnogo manje vaši koje prenose viroze, ravna su zemljišta i klima više odgovora uzgoju krompira - rekao je prošle godine za Novu ekonomiju Milan Damljanović iz predstavništva Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS) u Čačku.

Prošle godine, cena domaćeg krompira, padala je na čak osam do devet dinara za kilogram. To je kako su nam tada rekli u PSSS u Čačku, bila cena koja je nuđena proizvođačima. Ipak, kako se dodaje u saopštenju NBS, poslednjih meseci, prosečna maloprodajna cena krompira u Srbiji kreće se na nivou od 90 do 100 dinara.

Pre pandemije prosečna maloprodajna cena krompira u Srbiji u zavisnosti od godine i perioda u toku godine kretala se najčešće u rasponu od 60 do 90 dinara i to su svojevremeno našem portalu potvrđivali proizvođači iz okoline Užica. Nakon izbijanja pandemije cena krompira je počela da pada i do leta 2020. godine pala je prvo na nivo od oko 50 dinara, a zatim i ispod nivoa od 50 dinara.

Najniža zabeležena cena bila je u aprilu i maju 2021. na nivou od tek nešto iznad 40 dinara, dodaju u NBS.

- U takvu vrstu usluga spadaju pre svega usluge turizma, ugostiteljske usluge i usluge zabave i rekreacije, koje sa sobom nose i povećanu potrošnju hrane i pića - dodaje se u saopštenju NBS.
Kasnije je usledio rast tražnje, kada su ukinute pandemijske mere ograničenja. Na rast cena praktično svih razmenljivih proizvoda, uključujući i sve vrste hrane, uticali su i rast cena nafte i derivata nafte, kao i problemi u lancima snabdevanja koji su povećali troškove domaćeg i međunarodnog transporta.

Na rast cena svih vrsta hrane (uključujući i povrće) uticao je i rast troškova poljoprivredne proizvodnje, podsećaju u NBS.

- Konkretno, samo u poslednjih godinu dana cena semena povećana je za 32 odsto, cena đubriva za 177 odsto, cena sredstava za zaštitu bilja za 26 odsto, a poskupele su i mašine, kao i usluge održavanja mašina i opreme koje se koriste u poljoprivredi - dodaju u NBS.