"Neću da i svojoj deci budem Novak Đoković"

- Mislim da su svesni, ili su svesniji nego ranije, posebno moj sin. Ima skoro 10 godina. Ne igra mnogo tenis, ali mu se sviđa. Voli i košarku, atletiku, skijanje. Skijao sam i takmičio se kad sam bio klinac, jer je moj otac bio skijaš, svi u mojoj porodici su skijali. Zato smo tokom mog detinjstva mnogo dana provodili u planinama. Obožavam sneg, obujem skijaške cipele. A prošle zime sam išao na skijanje sa sinom. Pobedio je na takmičenju, bilo je oko 30 dece i pobedio je u svojoj prvoj trci. Bio je ponosan. "Želim da ostanem u planinama, pronašao sam svoj sport", rekao je.

Đoković je objasnio da želi da bude očinska figura svojoj deci, a ne "Novak Đoković - najbolji teniser svih vremena".

- Važno je da me vide kao oca u pravom smislu te reči, kao oca koji je kod kuće, sa njima, koji prati rutinu, vreme za spavanje, ustajanje, vodi ih u školu, razgovarajte sa njima o životu, igrajte se sa njima. To je osoba koju želim da budem za njih, a ne otac "Novak Đoković" koji je spolja. Radim sve da imam takvu vezu i čini se da ide dobro, ali ne znam. Pretpostavljam da ću znati tek kada ostare, ali oni su svesni šta se dešava. Ove godine smo imali Olimpijske igre, osvojio sam zlato za Srbiju i to je bio najemotivniji trenutak u mojoj karijeri. A kada sam tamo video svoju ženu i decu, bio sam još emotivniji. Bilo je to savršeno okruženje, kao u holivudskom filmu. Šta još da tražim od Boga.