"Tim smo saznali sat i po pred meč": Tadić otvorio dušu

Emotivno, na momenat tražeći predah. Da ne izusti ponovo teške reči, kao posle meča sa Engleskom. A, spreman je bio da opali - iz glasa.

- Ne znam šta bih rekao! Ako kažem iskreno, onda ispada kao da sam ubio čoveka. Najbolje da ne pričam, niko nije razumeo šta sam hteo da kažem. Nije poenta Dušan Tadić, najbitnije je zajedništvo u timu. Ali, kao jedan od lidera želim da preuzmem odgovornost i budem na terenu. Valjda je to normalno, ljudski. Kod nas se neke stvari okrenu, izvrnu! Zato mislim da ne treba biti iskren - vratio se Tadić možda i na ključan događaj na Evropskom prvenstvu.

Želeo je da objasni:

- Iz svake utakmice mogu da se izvuku pouke i to je poenta. Čak iz pobeda čovek može da napravi dobru analizu i dobije poruke. Ponosan sam na momke, žrtvovali su odmore, dali sve od sebe, klubovi zovu. Nikome nije lako, godinu dana igramo bez prestanka.

I brzo zatražio tajm-aut.

- Kako je ovo teško… Molim vas, samo sekund…

Opet se vratio na lični primer.

- Zaslužio sam bolji tretman, kao timski igrač. Hoću da pomognem ekipi. Nisam bitan, nego šta značim i donosim na terenu. Odluku moram da poštujem, opet, Modrić je tri godine stariji od mene i svaku utakmicu na terenu. Tu sam da igram koliko treba.

A opet:

- Ne kajem se, isto bih rekao i ponovio. Nisam hteo nikoga da uvredim, ni povredim. Šta igrači da mi kažu? Hteo sam da pokažem samopouzdanje. I da sam trener, voleo bih da igrači pričaju. Na kraju, karijere smo napravili zato što smo mislili za nas! Ako je problem moj javni govor, ne znam… Ništa nije loše, imam neke stvari iza sebe, timski sam igrač. Možda je bilo grubo, arogantno, ali ljudi znaju da nisam takav. Nije to loše uticalo na ekipu.

Pojasnio je Tadić konkretan događaj iz poluvremena utakmice sa Englezima.

- Desilo se da nisam počeo, u poluvremenu mi se kaže "ulazite ti i Ilić", zagrevam se, pun gas i taman da uđem - kaže mi "ti odmori, ući će Ilić"… Normalno je da sam bio povređen, međutim moja poruka nije ružna. Naprotiv! Možda samo taj deo je sporan - drugi su tu da pričaju o tebi.

Znači li to da kapiten razmišlja i o povlačenju iz reprezentacije?

- Videćemo šta i kako, dolazi vreme za analizu.

Ličnim učinkom, stekao se utisak u čitanju govora, Tadić može da bude zadovoljan.

- Uvek može bolje, za pola sata protiv Engleske namestio sam Luki Joviću šansu, dovoljno. Protiv Slovenije namestio sam četiri šanse, mogle su da budu dve, ili tri asistencije, ali… Posle one izjave šta god da sam uradio, siguran sam, bilo bi malo. I to je normalno, preuzeo sam odgovornost. Namestio sam i u poslednjoj utakmici nekoliko šansi, potrudio se da ekipa zabeleži povoljan rezultat. Stvorili smo šanse protiv Slovenije, moglo je da bude i 3:0, protiv Danske takođe, Lukin ofsajd, Sergejeva šansa, Mitar na drugoj stativi. Sportsku sreću valja zaslužiti.

Ima razloga i za žal posle remija sa Danskom.

- Oprezna igra sa obe strane, posle odmeravanja snaga, pokušali smo na sve, ili ništa. Nismo uspeli, ostaje nam da izvučemo pouke. U prvom poluvremenu, propustili smo igru protivniku i išli obazrivo. Može da se gleda iz drugačijih uglova - ili da smo propustili, ili nam je nedostajala pobeda.

Otkrio je kapiten i zanimljiv detalj:

- Tim smo saznali tek sat i po pred utakmicu. Iznenađen sam malo bio…

Je li imao sličnih iskustava u karijeri?

- Ne baš puno.

U konačnom zbiru - Srbija je jedno od razočaranja takmičenja u Nemačkoj.

- Engleska je najveće razočaranje, protiv njih smo možda mogli i najviše da uradimo u toj utakmici. Danci i Slovenci su uzeli bodove, sa našim kvalitetom, mogli smo i tri. Činjenica da nismo ispunili cilj. Hteli smo korak dalje posle Dohe, sa mnogo problema izborili smo plasman na Evropsko prvenstvo u ne baš teškoj grupi, sledeći cilj bio je prolazak grupe. Ekipa je pružila maksimum, u to sam ubeđen…

Tako zbori kapiten. U priči sa tri tačke na kraju…