Jovanović računa na "desnih 15 odsto", analitičari jasni: Pregazilo ga vreme, desnica koju priziva više ne postoji!

Jovanović je, naime, izjavio da bez glasova desno orjentisanih birača nema promene vlasti, te tvrdi da je procenat birača koji su desno orijentisani 15 odsto.

- Rezultati poslednjih parlamentarnih izbora 2023, na tim izborima Dveri, Zavetnici, Nestorović i njegova tadašnja stranka, ako se uzme pola od Vuka Jeremića koji se izjašnjavao kao desničar, i sa nama, to je 14 odsto. Uvek će biti tu nešto socijalista, SNS birača. Znači, to je 15 odsto birača, niko od tih ljudi koji su tada glasali za neku od ove liste, ili skoro niko, u promilima može da se meri ko će od tih ljudi dati glas studentskoj listi - naveo je Jovanović za N1.

No, treba podsetiti da DSS pod liderstvom Jovanovića na parlamentarnim izborima 2020. godine nije prešao cenzus. Uprkos tome, on je ostao na čelu stranke. Tako su na beogradskim izborima 2022. godine uspeli da preteknu sa oko pet odsto glasova, ali ne samostalno, već u koaliciji sa delom Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) oko Vojislava Mihailovića i 25 udruženja građana.

Politički analitičar Branko Radun ocenjuje za Direktno da računica lidera Novog DSS-a nije toliko netačna u teoriji, koliko ju je pregazilo vreme i politička realnost.

- Imali smo Dveri i Zavetnike, koji zajedno nisu uspeli da pređu cenzus. Zavetnici su se potom praktično utopili u vladajuću koaliciju, Boško Obradović je maltene napustio politiku, dok je Milica Đurđević Stamenkovski prišla SNS-u. U međuvremenu su se desile velike promene i neke stranke koje su nekada imale podršku danas je više nemaju - navodi Radun.

Kako kaže, možda je pod određenim uslovima 2022. godine postojala mogućnost da desnica ostvari ozbiljniji rezultat, pre svega da je nastupila jedinstveno i sa jednim kandidatom.

- I tada je to bilo teško ostvarivo, ali danas deluje kao da se ignoriše sve što se u međuvremenu dogodilo na političkoj sceni. Na prošlim parlamentarnim izborima imali smo debakl te desnice, kada većina tih opcija nije uspela da pređe cenzus. Mi danas praktično više ni nemamo ozbiljan desni blok - smatra Radun.

On dodaje da je i Miloš Jovanović izgubio deo desno orijentisanih birača nakon približavanja opozicionim strankama građanske provenijencije.

- Jovanović se u jednom trenutku politički približio Đilasu i time izgubio deo desno orijentisanih glasača. Branimir Nestorović jeste imao ozbiljnu podršku, ali je i to danas već prošlost. Te stranke nikada nisu uspele da se ujedine niti da pronađu zajednički program i zato priča o jedinstvenoj desnici trenutno deluje nerealno - ocenjuje on.

Ipak, Radun naglašava da desno orijentisani birači i dalje predstavljaju značajan deo biračkog tela i da mogu biti važan politički faktor.

- Ti birači mogu da budu jezičak na vagi, ali trenutno nemaju autentične političke predstavnike, jer desnog bloka faktički nema. Njihovi glasovi su se rasuli i zato će ključno pitanje biti ko će uspeti da ih pridobije - vlast, građanska opozicija ili studentska lista. Jer ova priča o desnici od 14 odsto je politička naučna fantastika - zaključuje Radun.

Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica za Direktno kaže da u oceni Jovanovića postoji više nejasnoća, pre svega oko samog pojma "desnice" i toga na koga se konkretno misli.

- Nejasno je šta se pod tim pojmom desnice podrazumeva. Nejasno mi je i kako se u tom kontekstu pominju Zavetnici, budući da je ta stranka prešla na stranu vlasti. Kada je reč o pokretu MI, stvari su takođe nejasne zbog različitih frakcija i njihovog odnosa prema vlasti, pre svega kada govorimo o gospodinu Nestoroviću. Mislim da je pogrešan pristup da se licitira sa pojedinačnim strankama - navodi Koprivica.

Kako ističe, ono što jeste tačno jeste da bez nacionalno osvešćenog biračkog tela aktuelna vlast ne može biti promenjena.

- Dalje je važno pitanje zbog čega oni koji su pretendovali da budu nosioci studentske liste, odnosno svi koji su stvarno ili makar deklarativno nacionalno orijentisani, tamo neće dobiti značajnije mesto. Ispostavilo se da je tzv. studentska lista nacionalno indiferentna. U ovom trenutku studentska lista sama po sebi sigurno ne može ozbiljnije da ugrozi vlast, što otvara prostor i potrebu za opozicionom nacionalnom listom - ocenjuje on.

Koprivica dodaje da je ključno pitanje i za Miloš Jovanovića, ali i za one koji su želeli da budu nosioci studentske liste, šta bi zapravo bila politička suština eventualne promene vlasti.

- Da li bi nacionalne snage trebalo samo da posluže smeni aktuelne vlasti kako bi potom takozvani evroentuzijasti preuzeli kormilo države, bez suštinskih promena, ili bi cilj bio resuverenizacija Srbije uz jasno protivljenje NATO paktu? Dakle, jedna konstanta jeste borba protiv režima, ali druga mora biti i otpor NATO paktu i njegovim političkim eksponentima - zaključuje Koprivica.