Studenti i opozicija – savez ili novi raskol?

Đilas je naime kazao da bi dijalog predstavnika opozicije, studentskog pokreta i javnih ličnosti, smanjio tenzije koje se, kako je naveo, povremeno javljaju među protivnicima režima.

- Razgovori predstavnika opozicije, predstavnika studentskog pokreta i javnih ličnosti koje su angažovane u borbi protiv režima bili bi veoma korisni u ostvarenju zajedničkog cilja - promeni režima na vlasti - rekao je Đilas za "Danas".

Dodao je da promene u Srbiji podrazumevaju da i opoziciona strana razgovara i oko stvari o kojima nemaju svi isto mišljenje i ocenio da postoji mnogo tema po pitanju kojih bi koordinacija bila "više nego korisna".

- Verujem da bi ogromna većina građana koji su za promenu vlasti podržala takve razgovore - rekao je Đilas.

No, profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica smatra da bi se teško postigao jedinstven dogovor, te da je realnije da opozicija na neke buduće izbore izađe u više kolona.

– Načelno, moglo bi se reći da su šanse za smenu vlasti veće ukoliko bi se na izbore izašlo u nekoliko kolona, pod uslovom da ne dođe do prevelikog usitnjavanja. Time bi mogli da se prepoznaju različiti tipovi opozicionih birača – nacionalno opredeljeni, liberalno proevropski, ali i oni koji su se, razočarani dosadašnjim delovanjem opozicije, probudili iz političke letargije i prepoznali novu energiju u studentskom pokretu - navodi Koprivica za Direktno.

On, međutim, ističe da problem predstavlja nejasna struktura studentskog pokreta.

– Studenti su u ovom trenutku prilično amorfna struktura i nije jasno sa kim bi konkretno trebalo voditi politički dijalog. U principu, ne bi trebalo unapred odbacivati nijednu društvenu snagu ili profil ljudi koji žele da se angažuju na smeni režima, ali ideja da studenti, za koje ne znamo ko ih predvodi, budu odlučujući politički faktor verovatno ne bi imala uspeha - napominje Koprivica.

Ocenjuje da bi najbolje rešenje bilo objedinjavanje "stare" i "nove" opozicije.

– Najsvrsishodnije bi bilo povezati opozicione aktere koji su već u parlamentu i one koji to nisu. Sa jedne strane imamo tradicionalnu opoziciju, a sa druge se, zbog njenog nedovoljno uspešnog delovanja, pojavila nova snaga koja je kod dela građana probudila nadu da je smena vlasti moguća. Potrebno je objediniti postojeće opozicione birače i one koji su se sada politički aktivirali - kaže.

Ipak, dodaje da ima određene rezerve.

– Imam zadršku prema nečemu što je gotovo bezimeno i organizaciono nejasno, ali ako to može doprineti smeni vlasti, onda svakako treba da bude deo političke utakmice – zaključuje Koprivica.

I izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus Predrag Lacmanović ocenjuje za Direktno da su male šanse da se čitava opoziciona scena ujedini.

– Pre svega, neke stvari na prvi pogled zvuče kao dobra ideja i verovatno postoji dobra volja od strane samog pokretača, ali nisam siguran koliko će ostali opozicioni akteri prihvatiti takav poziv. Čini mi se da se u tom korpusu opozicionih snaga većina, ako ne i svi, bore za određenu prevlast na opozicionoj sceni. Ideja o ukrupnjavanju i zajedničkom nastupu opozicije stalno se pominje, ali kada se otvori pitanje ko ima najveću ulogu, manje frakcije često sebe vide kao znatno značajniji faktor nego što realno jesu, i tada dolazi do podela - ukazuje Lacmanović.

Takođe, opozicija je, kako kaže, veoma fragmentisana i brojna, zbog čega je teško očekivati konstruktivan dogovor.

– To (dijalog), međutim, ne mora nužno biti loše, jer se pre izbora jasno vidi gde se ko nalazi i koliki mu je realni politički kapacitet. Logičnije mi je da postoji više kolona, jer je to prirodnije stanje stvari - kaže on.

Lacmanović dodaje i da bi u slučaju potpunog ujedinjenja studentska lista verovatno insistirala na dominantnoj poziciji, što liderima opozicionih stranaka ne bi odgovaralo.

– A ako govorimo samo o opozicionim partijama, među njima postoje ozbiljne ideološke razlike, dok bi neke istovremeno želele zajednički nastup sa studentima. Postoji mnogo remetilačkih faktora da bi se došlo do zaista jedinstvene liste koja bi predstavljala celu opozicionu scenu - kaže Lacmanović.

Govoreći o dijalogu, dodaje i da je po njegovom mišljenju trebalo voditi dijalog i sa predsednikom države (aktuelne konsultacije).

– Jednostavno, mora se poštovati institucija sistema na čijem čelu želite da budete sutra. Potrebno je razmišljati dugoročnije – zaključuje Lacmanović.