U Skupštini za 4 meseca Vučića pomenuli 2.905 puta, Đilasa 1.881!

Analiziran je period od septembra, pa do kraja 2021. godine, odnosno poslednja četiri meseca rada Narodne skupštine u protekloj godini. Ukupno je analizirano 738 govora, u kojima je zabeleženo i ocenjeno 6.465 pojedinačnih pominjanja posmatranih aktera.

Narodni poslanici su najviše govorili o opozicionim političarima, koji su spomenuti 3.004 puta, zatim o Aleksandru Vučiću, koji se pominje 2.905 puta, dok se Vlada Srbije pominje 556 puta.

Što se tiče opozicionih političara, najviše se pominje, naravno, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, i to neverovatnih 1.881 puta, na drugom mestu je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić koji se pominje 502 puta, zatim potpredsednica SSP-a Marinika Tepić (258 puta), bivši predsednik Srbije Boris Tadić (249 puta), zamenik predsednika SSP-a Borko Stefanović (50 puta), potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić (48 puta) i lider Dveri Boško Obradović (16 puta).

Kada je u pitanju tonalitet pominjanja Aleksandra Vučića, narodni poslanici ga 2.082 puta pominju pozitivno, 823 puta neutralno i nijednom negativno.

- Dok se neutralan tonalitet najčešče vezuje za pominjanje poslaničke grupe u čijem se nazivu nalazi ime predsednika, kao i vrednosno neobojena pominjanja Aleksandra Vučića u funkciji predsednika Republike, pozitivna pominjanja služe pažljivoj izgradnji kulta ličnosti. Tako je, u plenumu Narodne skupštine, Vučić zaslužan za svaki uspeh vladujuće većine, koji je najčešće prethodno i medijski prezentovan. Ustavna ovlašćenja predsednika i Vlade su u tom kontekstu postala potpuno nevažna i narodnim poslanicima - ističe se u istraživanju.

Za razliku od Vučića, tonalitet narodnih poslanika prema opoziciji je dijametralno drugačiji. Predstavnici opozicije se negativno pominju 2.826 puta, neutralno 178, a pozitivno nijednom.

Međutim, važno je napomenuti da se "kritike" izrečene na račun predstavnika opozicije često ne mogu smatrati govorom koji je u skladu sa kodeksima i etičkim standardima koji obavezuju narodne poslanike. Svode se na uvrede i omalovažavanja posmatranih sedam aktera, ali i ostalih opozicionih političara i javnih ličnosti koje iznose bilo kakvu kritiku na račun vladajuće većine.

Ubedljivo najčešća meta kritika, ali i za Skupštinu (ili bilo koju javnu sferu) neprikladnih napada, koji se u kontinuitetu ponavljaju na svakoj sednici, jeste Dragan Đilas. Lider SSP je, tokom posmatranog perioda, u negativnom tonalitetu spomenut čak 1.785 puta, odnosno u 95 odsto slučajeva njegovih ukupnih pominjanja - navodi se u istraživanju i dodaje:

- Rasprostranjena je praksa u kojoj se negativne kampanje, koje su najpre započete od strane predsednika Republike u provladinim medijima, preliju na plenumske sednice uz potpuno zanemarivanje dnevnog reda i tema o kojima je trebalo da se raspravlja. Ilustrativan je slučaj Zdravka Ponoša, koji je 31. oktobra 2021. godine prvi put u medijima prepoznat kao potencijalni zajednički kandidat opozicije na predstojećim predsedničkim izborima. Naredna dva dana usledile su reakcije aktualnog predsednika Republike, koji je u izjavama medijima sve oštrije napadao svog mogućeg protivkandidata.

Ono što je primetno jeste da narodnim poslanicima dnevni red nije bio bitan, već to da koordinisano napadnu Ponoša, što takođe piše u istraživanju.

- Paralelno sa tim, Zdravko Ponoš je već na sednici Narodne skupštine održanoj 2. novembra postao predmet koordinisanog napada više narodnih poslanika. Tako su se u Narodnoj skupštini, u nedelji u kojoj se - ili je barem trebalo da se - raspravlja o Predlogu zakona o Zaštitniku građana, narodni poslanici bavili protivkandidatom opozicije, udruženo ponavljajući tvrdnje koje je iznosio i predsednik Republike. Na toj, kao i na sednici održanoj narednog dana, 3. novembra 2021. godine, Zdravko Ponoš je čak 72 puta spomenut u negativnom tonalitetu. Istih dana Ponoš se našao i na naslovnim stranama provladinih dnevnih novina, što je još jedan od pokazatelja međusobne usklađenosti i koordinacije između medijskih nastupa predsednika Repulike, plenumskih govora narodnih poslanika, te izveštavanja provladinih dnevnih novina i televizija - naglašava se u istraživanju Otvorenog parlamenta.

U jednom delu zaključka istraživanja najbolje se opisuje kako izgleda Narodna skupština i čemu zapravo služi:

- Skupština je u značajnoj meri postala kanal za slanje stranačkih propagandnih poruka, često na način koji ruši dostojanstvo ove institucije. Ogromna zastupljenost pokazuje u kolikoj je meri fokus narodnih poslanika u posmatranom periodu bio na diskreditovanju predstavnika opozicije, a po potrebi i ostalih kritičkih glasova koji se usude da javno iznesu zamerke na račun rada institucija ili državnih funkcionera.