Lider Kreni-promeni tvrdi da hoće opoziciono jedinstvo, a istovremeno proziva kolege

Lider Kreni-promeni je naveo da je "jedini način za pobedu na izborima formiranje masovnog fronta i pokreta".

- Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje opozicionih lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu - kazao je Manojlović za nedeljnik "Vreme", očito aludirajući na lidera Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića koji je inicirao sastanak opozicije prošle nedelje.

Dodao je i da je za smenu vlasti potrebno da svi koji su protiv nje a pređu izborni cenzus, dobiju mandate nakon izbora, "ne skrivaju lične ambicije iza navodnih ideoloških razlika".

- Nije logično tražiti nekakve fine razlike između proevropske politike, pronacionalne ili socijalno senzitivne, kada je ova vlast poništila i evropske i nacionalne i socijalne vrednosti, koje su utemeljene kao ustavni konsenzus i oko kojih nema spora - naveo je on.

Politički analitičar Branko Radun ocenjuje za Direktno da tu postoji očigledna kontradikcija.

- U čemu je zapravo igra? Opoziciono biračko telo očekuje određeni nivo ozbiljnosti i odgovornosti od svojih lidera, da sednu, dogovore se i ponude jedinstven nastup, zajednički program i jednog predstavnika kampanje, jer ne može ih biti deset koji svi pretenduju da budu lideri. Međutim, tu dolazi do problema jer se oni međusobno ne mogu usaglasiti, svako smatra da treba da bude glavni ili da ima prednost u odnosu na druge – navodi Radun.

Prema njegovim rečima, dodatni pritisak dolazi i od činjenice da se opozicione stranke, kako kaže, osećaju ugroženo od potencijalne studentske liste, zbog čega bi, smatra, jedinstven nastup bio nužan ukoliko žele da politički opstanu.

- Od njih se očekuje da nešto konkretno urade, a Manojlović istovremeno zagovara jedinstvo, dok svojim potezima i ponašanjem šalje suprotnu poruku. To deluje kontradiktorno – govori se o zajedničkom nastupu, ali istovremeno kritikuje poziv opoziciji na sastanak – ukazuje Radun.

On dodaje da u toj logici nema potpune doslednosti, jer se već govori o raspodeli političkog prostora "posle izbora", iako je, kako ističe, prvo potrebno preći izborni prag, za šta je upravo ključno jedinstvo.

- Stiče se utisak kao da pojedini akteri, poput Manojlovića, računaju da će oni preći cenzus, a da drugi možda neće, pa da na tome politički profitiraju – navodi Radun.

Na kraju, Radun ocenjuje da bi u slučaju istovremenog nastupa jedne veće studentske liste i više manjih opozicionih stranaka, deo birača opozicije pre mogao da se opredeli za studentsku listu nego za fragmentisane i manje prepoznatljive političke opcije.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković za Direktno kaže da ono što Manojlović govori nije neracionalno, ali da bez jasnog poziva studenata sve ostaje na nivou retorike.

- Iz prostog razloga što studentski pokret do sada nije pokazao spremnost da učestvuje u povezivanju sa opozicijom, već se pre govori o nekom širem frontu u kome bi i oni učestvovali. Međutim, takav jasan stav od predstavnika studenata još nismo čuli. Dok se studentske grupacije o tome nedvosmisleno ne izjasne, sve ostaje na nivou retorike - kaže Anđelković.

On dodaje da bez studenata nema ozbiljnog političkog pomaka.

- Tek studenti mogu da zauzmu ključan stav, a bez njihovog jasnog opredeljenja teško je očekivati konkretnu promenu. Ne razumem zašto takav poziv još ne dolazi sa njihove strane, jer je jasno da bez objedinjavanja sa opozicijom nije moguće pobediti Vučića. Sve to ima smisla, ali dok studenti to ne kažu jasno – ne vodi nikuda - zaključuje Anđelković.