Nevidljiva cena neaktivnosti: Šta se zaista događa telu kada prestanete da hodate

Hodanje nije rezervisano za sportiste niti zahteva posebne uslove, dostupno je svima, u svakom trenutku. I baš zato, kada ga nema u svakodnevici, telo to brzo oseti.

Veći rizik od bolesti koje dolaze tiho
Nedostatak kretanja direktno utiče na rad srca i metabolizam. Dugotrajno sedenje i fizička neaktivnost povezani su sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja, pa čak i određenih malignih bolesti. Dobra vest je da i kratka, ali redovna šetnja može značajno smanjiti te rizike.

Raspoloženje počinje da trpi
Kada se ne krećemo, gubimo prirodni “boost” hormona koji utiču na dobro raspoloženje. Posledice se mogu osetiti kroz pojačanu anksioznost, pad energije i osećaj bezvoljnosti. S druge strane, čak i lagana šetnja može pomoći da se misli razbistre i raspoloženje popravi.

Telo postaje ukočeno i sporije
Bez redovnog pokreta, zglobovi i mišići postepeno gube fleksibilnost. Vremenom, i najjednostavnije aktivnosti mogu postati naporne. Ovo je posebno važno kako starimo, jer kretanje direktno utiče na očuvanje samostalnosti.

Kosti slabe bez opterećenja
Hodanje pomaže u održavanju čvrstine kostiju. Kada izostane, povećava se rizik od njihovog slabljenja, naročito kod žena i starijih osoba. Redovno kretanje, čak i umerenog intenziteta, ima zaštitni efekat koji se ne sme zanemariti.

Mozak bez stimulacije gubi oštrinu
Fizička aktivnost nije važna samo za telo – ona “hrani” i mozak. Manjak kretanja povezan je sa većim rizikom od kognitivnog opadanja i problema sa pamćenjem. Redovne šetnje, s druge strane, mogu poboljšati koncentraciju i mentalnu jasnoću.

Ne morate baš da hodate – ali morate da se krećete
Ako šetnja nije vaš izbor, postoje brojne alternative: vožnja bicikla, plivanje, joga, ples ili vežbe snage. Najvažnije je da pronađete aktivnost koja vam prija i da je uklopite u svoju rutinu.

Nije presudno kako se krećete, već da se uopšte ne zaustavite.