ALERGIJE: Sve što bi trebalo da znate o sezoni kijanja i suznih očiju

Jedna od najvećih zabluda je da su alergije rezervisane samo za decu i mlade. Stručnjaci upozoravaju da imuni sistem može promeniti svoj odgovor u bilo kom trenutku života. Prema rečima alergologa, alergija ne bira godine. Često se u praksi sreću pacijenti koji su prvi put osetili simptome u svojim četrdesetim ili pedesetim godinama. Promena sredine, nivo stresa, pa čak i kumulativno zagađenje vazduha mogu biti okidači da telo odjednom počne da prepoznaje polen kao opasnost. Dakle, čak i ako nikada niste imali problema, ne treba ignorisati simptome samo zato što mislite da ste prestari za razvoj alergije.

S obzirom na to da su simptomi poput curenja nosa i kijanja zajednički i virusima, ljudi često greše u terapiji. Ipak, postoje jasne razlike. Kod alergijskog rinitisa javlja se intenzivan svrab očiju, grla i nosa, što kod obične prehlade gotovo nikada nije slučaj. Alergija može trajati nedeljama, tačnije dokle god traje cvetanje određene biljke, dok prehlada obično prolazi za pet do deset dana.​ Takođe, možda i najznačajnija razlika, kod alergija nikada nema povišene temperature, dok ona često prati virusne infekcije. Kijanje kod alergija je obično serijsko, odnosno vezano, gde osoba kine po pet ili deset puta uzastopno.

Iako niko nije potpuno imun, određene grupe su pod većim rizikom. To su pre svega osobe sa genetskom predispozicijom. Ako jedan roditelj ima alergiju, šansa da će je imati i dete je oko trideset procenata, a ako imaju oba roditelja, taj rizik raste na preko šezdeset procenata.

Stanovnici gradova su takođe ugroženiji nego što se misli. Zbog smoga i izduvnih gasova, polen u gradskim sredinama postaje agresivniji jer se vezuje za čestice čađi, čime se pojačava njegova iritativna moć. Takođe, osobe koje već boluju od astme ili imaju probleme sa ekcemom često doživljavaju pogoršanje stanja tokom prolećnih meseci.

​Da biste smanjili unos alergena u organizam, lekari preporučuju primenu nekoliko praktičnih koraka. Prvo je praćenje polenskog semafora. Informišite se o koncentraciji polena putem aplikacija i kada su vrednosti visoke, svedite boravak napolju na minimum, naročito tokom prepodneva.

​Večernje tuširanje i pranje kose su ključni, jer se polen tokom dana nakuplja na telu. Ako legnete u krevet bez pranja kose, unosite alergene direktno na jastuk. Tokom vožnje automobilom držite prozore zatvorenim i redovno menjajte polenske filtere u vozilu.

Kada je u pitanju medicinska pomoć, stručnjaci savetuju da se ne čeka vrhunac sezone. Najbolji efekat postiže se kada se sa uzimanjem terapije, poput antihistaminika, krene desetak dana pre nego što biljka na koju ste alergični počne da cveta. Na taj način sprečavate receptore da se upale pre nego što napad polena krene punim intenzitetom.

​Ukoliko primetite da vam simptomi ometaju san, koncentraciju ili izazivaju otežano disanje, neophodno je uraditi kožne probe ili analizu krvi kako bi se utvrdio tačan uzročnik i prepisala adekvatna terapija.