Gubite dah dok se penjete uz stepenice? Lekari objasnili kada ima razloga za brigu - OVE simptome NE SMETE IGNORISATI

Postavlja se pitanje da li je reč o normalnoj reakciji organizma na napor ili o signalu koji zahteva medicinsku proveru.

Stručnjaci ističu da, iako kratkotrajno otežano disanje pri naporu najčešće nije opasno, postoje situacije u kojima zahteva dodatnu pažnju, piše HuffPost.

Fiziološka reakcija na napor

Penjanje stepenicama predstavlja intenzivnu fizičku aktivnost koja za organizam znači znatno veći napor od hodanja po ravnoj površini, prenosi Net.hr.

Istraživanja pokazuju da ova aktivnost zahteva i do devet puta više energije nego sedenje. Tokom fizičkog napora povećava se metabolička potreba za kiseonikom, što dovodi do pojačanog rada srca i pluća kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje mišića kiseonikom.

"Osećaj nedostatka vazduha nakon penjanja stepenicama predstavlja normalan fiziološki odgovor. Pred telo se postavljaju veći zahtevi, rad je intenzivniji, a samim tim i potreba za kiseonikom“, objasnila je Ketrin Polgirs, doktor porodične i sportske medicine.

S tim se slaže i Karl Erikson, stručnjak za sportsku medicinu iz klinike Mejo, koji dodaje da je takva reakcija očekivana.

„U suštini, podižete sopstvenu telesnu masu protiv gravitacije. Svaki korak je biomehanički sličan čučnju ili iskoraku, što je znatno napornije od običnog hodanja“, dodaje on.

Intenzitet zadihanosti zavisi od niza faktora, od brzine penjanja do nošenja dodatnog tereta.

Kada je zadihanost razlog za zabrinutost?

Iako je zadihanost očekivana reakcija, ključno je prepoznati kada prelazi granice normalnog fiziološkog odgovora. Ako vam je potrebno do dva minuta da normalizujete disanje i nakon toga se osećate dobro, verovatno nema razloga za brigu. Međutim, stručnjaci upozoravaju na nekoliko znakova koji zahtevaju oprez.

Prvi znak za uzbunu jeste ako je zadihanost novonastala pojava ili ako se njen intenzitet vremenom pogoršava.

„Najvažnije je ne donositi preuranjene zaključke o teškoj bolesti, ali isto tako ne treba simptom jednostavno pripisati lošoj telesnoj kondiciji“, ističe dr Polgirs.

Nagla promena u sposobnosti podnošenja napora nešto je što lekari shvataju ozbiljno.

Drugi važan pokazatelj je vreme potrebno za oporavak.

„Vreme oporavka je pouzdan indikator. Normalno je da disanje bude ubrzano minut do dva, ali ako povišen ritam disanja traje duže od tri minuta, to može biti zabrinjavajuće“, kaže Erikson.

Takođe, zadihanost se nikada ne sme ignorisati ako je praćena drugim simptomima poput bola u grudima, glavobolje, promena vida, vrtoglavice, osećaja lupanja srca, mučnine ili oticanja nogu i članaka. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući srčana i plućna oboljenja (poput astme, KOPB-a ili srčane insuficijencije), anemiju ili oboljenja štitaste žlezde.

Načini poboljšanja telesne izdržljivosti

Ako želite da vam penjanje stepenicama postane manje naporno, rešenje je, pod uslovom da ne postoje medicinske prepreke, u redovnoj fizičkoj aktivnosti.

„Telo se prilagođava zahtevima koje mu postavljate. Dakle, ako redovno praktikujete penjanje stepenicama, postaće vam lakše“, objašnjava Erikson.

Jačanje mišića donjeg dela tela ključno je za lakše savladavanje stepenica. Vežbe poput čučnjeva i iskoraka povećaće snagu i izdržljivost.

Uz to, poboljšanje opšte kardiovaskularne kondicije kroz aktivnosti poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja takođe će doprineti smanjenju umora. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno.

Dr Polgirs savetuje postepen pristup. Nije potrebno odmah se izlagati velikim naporima poput penjanja na peti sprat. Umesto toga, kondiciju treba graditi postepeno i na održiv način, bilo kroz češće šetnje, rad u bašti ili svesnim izborom stepenica umesto lifta.

Ako primetite da se zadihanost pogoršava, traje neuobičajeno dugo ili je praćena drugim zabrinjavajućim simptomima, preporučuje se da potražite savet lekara.