Nije SVEJEDNO: Zdravstveni problemi koji se otkrivaju po slabom čulu mirisa

Umesto da se ovaj simptom zanemari ili pripisuje starosti, prehladi ili "lošem danu", lekari ističu da može biti prvi trag ka otkrivanju brojnih zdravstvenih stanja.

Podaci pokazuju da se problemi s percepcijom mirisa javljaju kod oko jedne petine svetske populacije. Najčešće pogađaju ljude starije od 60 godina, kao i muškarce, ali se sve češće beleže i kod mlađih osoba. Razlozi su različiti – od virusnih infekcija i alergija, do dubljih neuroloških poremećaja.

Naučnici su do sada povezali slabo ili potpuno izgubljeno čulo mirisa s više od 130 bolesti, uključujući neurološke, fizičke i genetske poremećaje. To ga čini jednim od najzanimljivijih i najpotcenjenijih dijagnostičkih pokazatelja,  prenosi ruski portal "Argumenti i fakti".

Posebno zabrinjava činjenica da se gubitak mirisa može javiti kao jedan od najranijih znakova demencije, Parkinsonove bolesti i čak ozbiljnih srčanih poremećaja. Istraživači objašnjavaju da veza problema s čulom mirisa postoji zbog nakupljanja štetnih proteina koji narušavaju nervne puteve u delu mozga zaduženom za prepoznavanje mirisa. U slučaju Parkinsonove bolesti, oko 90 odsto pacijenata razvije ovaj simptom godinama pre klasičnih motoričkih poremećaja, s ponekad se može javiti i pet godina ranije.

 Rizik i u svakodnevnom životu

Novije studije ukazuju i na to da ljudi sa narušenim čulom mirisa imaju veći rizik od moždanog udara i srčane insuficijencije. Još uvek se istražuje zašto je ova veza toliko jaka, ali se sumnja da isti procesi koji oštećuju nerve zadužene za miris utiču i na kardiovaskularni sistem.

Posledice u svakodnevnom životu takođe nisu zanemarljive. Osobe s oslabljenim čulom mirisa imaju veći rizik od povreda, jer ne mogu da prepoznaju miris dima, curenja gasa ili pokvarene hrane. To znatno povećava verovatnoću trovanja, požara ili teških infekcija izazvanih unosom kontaminirane hrane.

Postoji i nutritivni aspekt. Sve više podataka ukazuje na to da ljudi koji izgube čulo mirisa nemaju dovoljno raznovrsnu ishranu. Istraživanja su pokazala da takvi pacijenti češće posežu za manje raznovrsnim, masnijim, kaloričnijim namirnicama, kao i za hranom bogatom šećerom i jakim začinima. Razlog je jednostavan. Kad čulo mirisa oslabi, užitak u hrani se menja, pa ljudi počinju da traže jače ukuse, koji nadoknađuju nedostatak senzacija.

Iako gubitak mirisa često deluje kao sporedan problem, sve ove činjenice pokazuju da može biti važan signal organizma da nešto nije u redu. Zato stručnjaci savetuju da se ovaj simptom shvati ozbiljno i da se, ukoliko potraje, zatražite mišljenje lekara.