Svedočenja o pogromu 22 kasnije: Srbe ubijali iz snajpera, sela palili do poslednje kuće

Među ubijenima bio je i Borislav Spasojević, koji je prema svedočenju sina Dragana Spasojevića, stradao tog 17. marta 2004. na pravdi boga, od snajperskog metka tokom napada na sever Kosovske Mitrovice.

- Tog dana pojavila se vest da su srpski mladići navodno jurili albansku decu u Čabri kod Zubinog Potoka i da su se ona, bežeći, udavila u Ibru. Bila je to potpuna laž. Ali, oko 11 sati okupilo se pedesetak Albanaca iz južnog dela Kosovske Mitrovice koji su prešli na sever i počeli da pucaju i kamenicama gađaju izloge i ljude - seća se Dragan u razgovoru za Direktno.

Srbi sa severa su tada, kaže, krenuli ka mostu, a oni su se povukli na jug.

- No, ubrzo su odjeknuli rafali iz automatskog oružja koje su vadili iz dva ili tri sanitetska vozila. Podelili su oružje i zapucali ka severu. Tada je žena koja je bila na terasi jedne zgrade pogođena. Paljba je trajala iz parka, dok su iz solitera pucali snajperom. Moj otac, koji je bio na ulici u tom trenutku, pogođen je metkom u srce iz snajpera - ispričao je Dragan.

Najgore je, kaže, što se do dan danas za Srbe na Kosovu i Metohiji nije puno toga promenilo.

- Progon Srba sa Kosova i Metohije i 22 godine kasnije i dalje traje. I ovi zakoni koji su juče stupili na snagu nastavak su institucionalnog etničkog čišćenja Srba sa ovog prostora. A simbolično su stupili na snagu samo dan uoči godišnjice Pogroma - kazao je Dragan za Direktno, ističući da sa porodicom i danas živi u Kosovskoj Mitrovici odakle nema nameru da ode.

Selo Svinjare jedno je od mesta koje su najviše stradala tokom pogroma 2004. godine kada su Albanci besomučno palili i rušili sve srpsko na Kosovu tokom dva dana - 17. i 18 marta. Selo je tada spaljeno do zadnje kuće a svi Srbi koji su u njemu živeli proterani su. Među njima je sedamdesetdevetogodišnji Milorad Radivojević koji se i dan danas živo seća svih detalja.

Milorad za Direktno opisuje da se danima uoči pogroma osećalo u vazduhu da se nešto loše sprema.

- Danima su bile racije koje je organizovao Kfor. Tražili su od meštana da predaju oružje kako ne bi išli u zatvor na višegodišnje kazne. Ljudi su se uplašili zatvora, pa su im davali sve što su imali od oružja. Istovremeno, bukvalno su nas odsekli od sveta, jer je prestao da saobraća voz koji nam je bio jedini vid transporta do Zvečana. Tako sam i ja u momentu napada na selo bio u Zvečanu iz kojeg, bez voza, nisam imao kako da se vratim, jer nije dolazilo u obzir da pešačim kroz albanska sela... - priča nam Milorad.

Čuo se tada sa pokojnim ocem i stricem, koji su predosetili šta se sprema. I bili su u pravu...

- Selo je napdnuto sa sve četiri strane, a vojnici Kfora nisu ništa uradili kako bi to sprečili. Svi koji su se u selu zatekli, u strahu za sopstveni život, pobegli su dok su im kuće gorele. Jedino što je Kfor uradio je to što im je pomogao da odu odatle kamionima u bazu Belvedere. Niko kući nije vraćen jer kuća više imali nisu... Iz baze su kasnije prebacivani u druga mesta na Kosovu... - kaže Milorad.

Selo je godinama kasnije obilazio ali u njemu života više nema, te i on sam živi u Zvečanu.

Podsetimo, pre tačno 22 godine na Kosovu i Metohiji počelo je dvodnevno nasilje Albanaca nad Srbima. U neredima je ubijeno najmanje 19 osoba, a povređeno oko hiljadu. Proterano je oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata.

Neposredan povod za realizaciju pogroma je bilo objavljivanje vesti o davljenju trojice albanskih dečaka u reci Ibar, u selu Čabra, u srpskoj opštini Zubin Potok, za čiju su smrt albanski i svetski mediji najpre okrivili Srbe iz susednog sela Zupče.

Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga.