Ko preživi temperaturni ŠOK, pričaće: Ko je u opasnosti?

Promenu u temperaturu će najviše osetiti hronični bolesnici koji boluju od hipertenzije, astme, kao i srčani i neurološki pacijenti. Ni zdravim mladim ljudima ne prijaju tako nagli temperaturni šokovi, napominje za BIZLife lekar opšte prakse Ana Balać Jovanović iz Doma zdravlja Zemun.

Kako ona kaže, zbog pogoršanja osnovnih bolesti pacijenti moraju da uzimaju malo više terapije i da više vode računa o sebi.

- Hipertenzičari treba redovno da mere svoj pritisak, da uzimaju redovno terapiju i da je ne preskaču. Ukoliko ima nekih drastičnih pogoršanja, potrebno je da se jave izabranom lekaru ili u dežurnu bolnicu. Malo je povećan broj pacijenata u ordinacijama zbog ovih temperaturnih razlika. U suštini, to su mahom hronični pacijenti. Respiratorne infekcije su pale u drugi plan - objašnjava Ana Balać Jovanović.

Kada je reč o krvnom pritisku, kardiolog prof. dr Predrag Mitrović ističe da promena pritiska u spoljnoj sredini utiče na promenu pritiska kod ljudi u telu. Kada su varijacije brze, naše telo pokušava da se prilagodi.

- Međutim, ne može tako brzo i efikasno jer kao što vidite jedan dan imamo 30 stepeni, a već sledećeg dana temperatura bude 10 stepeni što je za ovo podneblje neoubičajeno. Ono što smo videli poslednjih pet, šest godina, to je postalo stalno i naš organizam će se prilagoditi tome. Naši receptori koji kontrolišu naš krvni pritisak i ostale mehanizme se maksimalno naprežu i funkcionišu, ali još uvek to nije dovoljno efikasno - navodi Mitrović za BIZLife.

Šta se dešava sa kardiovaskularnim bolesnicima?

Kada govorimo o kardiovaskularnim bolestima, najčešće su varijacije krvnog pritiska. Hipertenzija je bolest koju ima 70 odsto kardiovaskularnih bolesnika. Prema rečima dr Mitrovića, to je veoma često oboljenje.

- Sama varijacija pritiska u spoljnoj sredini utiče na varijaciju našeg krvnog pritiska u telu. Hronični bolesnici koji se već leče od krvnog pritiska imaju svoju konstantnu terapiju. Međutim, terapija ne mora uvek da bude efikasna. Oni bi trebalo da se jave svom lekaru - kaže Mitrović.

On dodaje da su problem ljudi koji prvi put dobiju povišenje krvnog pritiska i sniženje, oni koji su mlađi i kod kojih se to ne očekuje. Kako stručnjak objašnjava, organizam ima te pauze u kontroli koje ne može da izdrži.

- Za te ljude je mnogo bitnije da dođu do lekara da bi im dali neke savete kako da se ponašaju u takvim trenucima. Ono što još ne valja osim krvnog pritiska je ta dinamika naših krvnih sudova u telu. Naši krvni sudovi su grče i opuštaju u zavisnosti od pritiska - naglašava kardiolog.

Kako da sačuvate zdravlje?

-Pored skoka i pada krvnog pritiska može doći i do angine pektoris ili čak do srčanog udara. To je ono što je mnogo više zabrinjavajuće i to je nešto sa čime se susrećemo, priznaje Mitrović.

Kardiolog Mitrović savetuje da u trenucima promene tokom dana ili noći budete u nekom prostoru koji ima konstantnu temperaturu, gde te nagle promene ne mogu da dođu brzo do izražaja.

- Nije bitno da li će biti u kući, negde na poslu. Ako obratite pažnju, često te promene javljaju predveče i u toku noći, i pad temperature i kiša, što je bolje jer smo tada svi kod kuće, bilo do spavamo ili sedimo. Izbegavajte preteranu šetnju, fizičku aktivnost u trenucima te promene. Treba sačekati da se temperatura ustali bar 12 sati, pa onda se šetajte i radite nešto - zaključuje Mitrović za BIZLife.