GUBE SE ŽIVOTI u čekanju Hitne: Ukucaj 194 radi pomoći

Smrt je postala bliska, vesti o smrti ljudi kojima inače još ne bi došlo vreme, predugo su svakodnevica. A u autoritarnim društvima u kojima stalno urlaju neistina i nasilje, niko više nikome ništa ne veruje. U moru tih velikih i sudbonosnih izmišljotina negde su se izgubili ljudi. Život se negde zaturio. Ljude slome velike nedaće, a podrška društva i države izostaje.

Još jedan život izgubljen je tokom čekanja službe Hitne pomoći. Muškarac je doživeo infarkt i bila mu je potrebna hitna reanimacija, a saniteta ni na vidiku. Komšije su ga odvele u najbližu medicinsku ispostavu, ali je tamo, kako se tvrdi u objavi na društvenim mrežama, usledio još veći šok, jer čoveka na kraju niko nije ni reanimirao. Preminuli muškarac je iz Kaluđerice.

Nedavno smo imali slučaj devojke Sare Petković (22) iz Kaluđerice, koja je preminula čekajući Hitnu pomoć zbog napada astme. Mnogo života je u poslednjih nekoliko godina izgubljeno zbog neorganizovanosti Hitne pomoći. Imamo skoriji primer i u Leskovcu gde su psovali porodicu koja je zvala Hitnu pomoć i nisu izašli na teren, umrla je baka. Ova crna statistika ponovo vraća fokus na pitanje umrežavanja i teritorijalne nadležnosti tih službi.

O reorganizaciji službe Hitne pomoći poslednji put se govorilo 2022. godine. Govorilo se se tada da je plan reorganizacije razrađen kroz projekat "Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite“, koji je rađen sa Svetskom bankom.Tada je rečeno da će Srbija preuzeti danski model rada hitne službe koji bi podrazumevao nova vozila Hitne pomoći u kojima je biti GPS sistem, helikopterske jedinice, bolje obučene medicinske tehničare, ali i vozače.

U Srbiji deluju i hitne službe koje nemaju mogućnost snimanja razgovora. Vi možete reći da neko krvari i da je u nesvesti, ali posle nemate dokaz da ste zvali i šta ste od simptoma naveli. Nameće se pitanje kako je Ministarstvo zdravlja moglo da im dodeli rešenje o obrazovanju službi Hitne pomoći, ako ne ispunjavaju osnovne uslove za rad. Kada građanin pozove 194, prema Zakonu, pomoć treba da mu bude pružena. Prema odredbama Zakona, ukoliko je neopravdan zahtev, pozivalac snosi troškove izaska službe na teren.

Pružanje hitne medicinske pomoći pominje se samo u nekoliko rečenica Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ne postoje obavezna pitanja koja se postavljaju po prijemu poziva, niti jedinstvena procedura o određivanju hitnosti slučaja i izlasku ekipe na teren. Zato se lekari oslanjaju na iskustvo, ali mnogi od njih su početnici, a u nekim službama se na telefon javljaju i nemedicinski radnici. U Srbiji postoje četiri Zavoda za urgentnu medicinu: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Beogradska Hitna pomoć ima najmanje intervencija u odnosu na broj stanovnika u Srbiji, a i njen broj ekipa na terenu duplo je manji od propisanog, podaci su istraživanja Građanskih inicijativa o efikasnosti rada u ova četiri zavoda.

Studija pokazuje da više od 50 odsto lekara zavoda glavnog grada radi na drugim poslovima poput dežurstva u drugim ambulantama na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ili u noćnim ambulantama. U drugim mestima sa više od 25.000 stanovnika postoje Službe hitne pomoći pri domovima zdravlja, dok u opštinama sa manjim brojem ljudi hitne slučajeve pokrivaju lekari opšte prakse Pravilnikom o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti predviđeno je da, pri domovima zdravlja, na svakih 6.000 stanovnika postoji ekipa hitne pomoći koji čine lekar i tehničar.