Kardiolog koji je doživeo 99: Bliski ljudi nas vode u smrt

Dr Bernard Loun (Bernard Lown), kardiolog sa Univerziteta Harvard, čuven je po svojim mudrim mislima od ljudskom životu i o odnosu između duše i tela. Doktor Lovn je umro u februaru 2021. u 99. godini života, a 1985. je dobio Nobelovu nagradu za mir za kampanju protiv nuklearnog rata.

Bio je pionir istraživanja o smrti usled srčanog napada 1962, a u svojim javnim nastupima otkrivao je tajne dugovečnosti. Ovo je jedan od brojnih događaja u kojima se opisuje veza između prerane smrti i loših odnosa sa bližnjim.

Dr Bernard Loun je pregledao jednog svoga pacijenta. Postavljao je pitanja, na koja je pacijent nerado odgovarao. A pacijentova supruga stalno je išla da puši – tada su mnogi pušili.

Doktor je prigovorio supruzi; kako možete toliko pušiti, a još imate muža sa srčanom bolešću? Kakva loša navika! Žena se rasplakala i povikala:

„Kakve veze ima moje pušenje! Nije stvar u tome! Džon vam sve laže i ne govori glavno – razboleo se jer ga majka stalno proklinje, uznemirava, prekoreva … Poziva ga i vređa ga. A Džon ne može ništa, jer je to njegova majka!“

Zašto ljudi s teškim unutrašnjim konfliktom boluju i umiru?

Ovaj razgovor je ostavio snažan utisak na doktora. I počeo je da posmatra pacijente. I bio je šokiran: jednom starcu je njegov zet izmamio imovinu, biznis je prepisao na sebe i starac se već bojao da hoda po sobi – zet je vikao na njega, i udarao nogama … I ovaj siroti starac pretvorio se u invalida. Drugi pacijent se oporavljao nakon velike operacije – a majka ga je zvala i proklinjala zbog novca. Pacijent je umro. Bila je masa takvih slučajeva.

Loun je rekao: „Svi moji pacijenti su žrtve emocionalnih konflikata sa bliskim ljudima.“

Konflikti iz kojih je nemoguće naći izlaz: morate komunicirati. Morate podići telefon, razgovarati, živeti zajedno, posećivati, suzbijati svoje prirodne emocije; jer treba biti dobar. Dobar svekar, dobar sin, dobra žena … Tako treba!

Dr Loun napisao je da su operacija i lečenje ispravni. Daju rezultat. Ali uzrok bolesti ili je traume je upravo u konfliktu, u stalnom neprijateljskom stavu prema čoveku. I što je blagorodniji i smireniji čovek, to su posledice takvog konflikta teže. Jer od spoljašnjeg, on postaje unutrašnji. I negativni čovek se naseljava u podsvest; veoma je teško „proterati“ ga odatle; sve sile organizma idu na ovu unutrašnju borbu u kojoj nema pobednika – jer se bore delovi jedne ličnosti!

Stoga ljudi s teškim unutrašnjim konfliktom boluju i umiru. I umesto da priznaju konflikt, prisiljavaju sebe da „oproste“, „razumeju“, „ne obraćaju pažnju“, tako savetuje okruženje. Dok konflikt ne bude priznat, sve dok se neprijateljstvo i zloba drugog čoveka ne osvesti, bolest će se pogoršavati.

Lovn je jednostavno zabranio pacijentima da razgovaraju telefonom – tada nije bilo mobilnih telefona. I dozvolio je da posećuju pacijente samo oni rođaci sa kojima je pacijent imao dobre odnose. I ljudi su se oporavljali, zahvalili doktoru, a onda su Lovnu dali Nobelovu nagradu – za razrađenu operaciju srca.

A trebalo mu je dati još jednu – za ovo otkriće, koje potvrđuje sam život.