Kardiološkinja otkriva tajne zdravog srca koje većina zanemaruje

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti kako kod nas tako i u svetu. Prema podacima Insituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2023. gotovo 50 odsto (49,8%) svih uzroka smrti u Srbiji je bilo posledica kardiovaskularnih oboljenja. Iako su zabeleženi određeni pomaci u prevenciji, statistika je i dalje zabrinjavajuća, a veliki broj ljudi bori se sa visokim krvnim pritiskom.

Pored dobro poznatih saveta o prestanku pušenja, redovnom vežbanju i izbegavanju ultra-prerađene hrane, kardiološkinja sa četiri sertifikata, dr Tifani Di Pjetro, ističe da i neke manje očekivane promene mogu imati konkretan uticaj na zdravlje srca.

Jedna od njih dolazi iz Finske — boravak u sauni.

„Redovno korišćenje saune u opservacionim studijama povezano je sa nižim stopama smrtonosnih kardiovaskularnih događaja“, rekla je dr Di Pjetro za New York Post.

Iako ne postoji direktan dokaz uzročno-posledične veze, ona dodaje da su rezultati uverljivi i u skladu sa fiziološkim efektima opuštanja, poput snižavanja krvnog pritiska i širenja krvnih sudova.

U Finskoj, zemlji sa oko pet i po miliona stanovnika i čak tri miliona sauna, kontrastna terapija — smenjivanje ekstremne toplote i hladnoće — duboko je ukorenjena u kulturi.

Ipak, upozorava da sauna nije za svakoga: osobe sa nestabilnom anginom, bolestima srčanih zalistaka, nedavnim infarktom ili određenim problemima sa pritiskom trebalo bi da se prethodno konsultuju sa lekarom.

Zdravlje zuba i desni takođe igra važnu ulogu.

Bolja oralna higijena pokazala se kao značajan faktor u očuvanju zdravlja srca. Prema podacima Medicinskog fakulteta na Harvardu, osobe sa oboljenjima desni, gubitkom zuba ili lošim oralnim zdravljem imaju veći rizik od srčanog i moždanog udara. Dr Di Pjetro objašnjava da je „parodontopatija snažno povezana sa povećanim kardiovaskularnim rizikom“, iako se tačni mehanizmi još istražuju.

Jedna od teorija ukazuje na bakterije koje izazivaju gingivitis, a koje mogu dospeti u krvotok i izazvati upale u krvnim sudovima, što može dovesti do stvaranja ugrušaka, srčanog ili moždanog udara. Bez obzira na uzrok, naglašava da je oralno zdravlje „iznenađujuće važan faktor za zdravlje srca“.

Društvena izolacija i usamljenost takođe su prepoznate kao ozbiljni zdravstveni rizici.

Dr Kristal Vajli Cene, profesorka kliničke medicine, ističe da „više od četiri decenije istraživanja jasno pokazuje da su i društvena izolacija i usamljenost povezane sa negativnim zdravstvenim ishodima“.

Ova dva stanja, iako različita, mogu imati ozbiljne posledice i po zdravlje mozga kako ljudi stare. „Lekari bi trebalo da pitaju pacijente koliko su društveno aktivni i da li su zadovoljni svojim odnosima sa porodicom i prijateljima“, savetuje ona.

Dr Di Pjetro se slaže i dodaje slikovito: „Nedeljna kafa sa prijateljima ponekad može biti jednako lekovita kao i dodatak ishrani.“

 Možda nije najbolji lek, ali smeh mu je svakako veoma blizu. Osim što pozitivno utiče na mentalno zdravlje, „studije sugerišu da iskren smeh može poboljšati vaskularnu funkciju i endotelne parametre, verovatno putem delovanja hormona stresa i azot-oksida“, kaže dr Di Pjetro.

Najnoviji klinički trendovi čak prepoznaju „terapiju smehom“ kao legitiman dodatni alat za smanjenje sistolnog krvnog pritiska.

Dr Kartiikejan Anant, kardiolog iz bolnice Henry Ford Health, to objašnjava ovako:

„Kada ste ljuti, vaše telo oslobađa hormone stresa koji mogu izazvati upalu, povećati zgrušavanje krvi i dovesti do grčenja arterija. Ti procesi ponekad mogu pokrenuti srčani udar.“ Smeh, s druge strane, poništava veliki deo štetnih efekata povezanih sa stresom.

„To nije zamena za osnovnu prevenciju“, naglašava dr Di Pjetro, „ali ima stvaran fiziološki efekat.“