Svest živi i nakon smrti tela: Zapanjujući rezultati studije

U bolnicama i hitnim službama širom sveta, ljudi koji su bili na ivici smrti izveštavaju o neverovatnim iskustvima. Opisuju lebdenje iznad sopstvenog tela, prolazak kroz tunele svetlosti, susrete s preminulima ili osećaj dubokog mira i ljubavi. Ono što je nekad bilo odbacivano kao halucinacija, danas postaje predmet ozbiljnih naučnih rasprava.

Od skeptika do osobe koja veruje

Dr Džefri Long, onkolog iz Kentakija, u početku je bio jak skeptik. Ali, sve se promenilo kada je pročitao studiju kardiologa koji je opisivao pacijente koji su doživeli kliničku smrt, ali koji su se kasnije vratili sa živopisnim sećanjima na ono što su doživeli „s one druge strane“.

„Obrazovanje me je učilo da si ili živ ili mrtav,“ rekao je dr Long.

„Ali, tada sam čitao o ljudima koji su umrli i vratili se sa zapanjujuće jasnim iskustvima.“

Od tada je prikupio više od 5000 svedočanstava iskustava bliske smrti (IBS) iz celoga sveta. Uprkos različitim jezicima, kulturama i verovanjima, priče su iznenađujuće slične: mnogi ispitanici opisuju vid, sluh i osećanja dok su bili klinički mrtvi ili u komi.

Godine 1998. sa suprugom je osnovao Fondaciju za istraživanje iskustava bliske smrti (Near-Death Experience Research Foundation), gde ljudi iz celog sveta mogu da podele svoja iskustva:

• 45% ispitanika opisuje izvantelesna iskustva
• 75% izražava snažnu želju da ostane u zagrobnome svetu
• Više od polovine opisuje rajske, mirne prostore
• Četvrtina svedoči o svetlosti ili magli
• Gotovo svi gube strah od smrti
• Glasovi s one strane

Kolekcija priča koje je prikupio dr Long otkriva lična i duboko emotivna svedočanstva. Hari, jedan od ispitanika, opisao je kako je video svoje pokojne roditelje i voljene osobe unutar „mreže svetlosti“. Star se prisetila osećanja kada ju je potpuno ispunila prisutnost „živog Boga“.

Sara iz Italije opisala je kako su je obasjala tri svetleća bića puna ljubavi: „Nisam želela da odem“, rekla je, „ali morala sam se da se vratim. Tako je moralo biti.“

Ova svedočanstva promenila su i način na koji dr Long pristupa svojim pacijentima. Nekad je oklevao da govori o takvim iskustvima, ali danas ih koristi kako bi im pružio nadu i utehu: „

"Na temelju sopstvenih istraživanja, verujem da postoji divan zagrobni život. Smisao i uteha koje iz toga proizlaze za mene su blagoslov", rekao je. 

Novi medicinski dokazi

Dr Long nije jedini koji istražuje ove neobične pojave. Dr Sam Parnia, specijalista intenzivne nege s NYU Langone Health, godinama proučava šta se događa s umom tokom približavanja smrti. U nedavnoj studiji analizirali su pacijente koji su doživeli srčani zastoj, a zatim bili oživljeni.

Uz pomoć EEG uređaja, zabeležili su nalete organizovane moždane aktivnosti čak nekoliko minuta nakon prestanka srčane funkcije – moždane uzorke koji su se poklapali s opisima preživelih: posmatranje okoline odozgo, osećaj svetlosti i mira.

„To nisu halucinacije“, objasnio je dr Parnia.

„To su stvarna iskustva koja se događaju dok mozak prestaje da funkcioniše.“

Jedna pacijentkinja koja je izgubila svest tokom jahanja kasnije je opisala kako je „pratila konja do staje“, iako joj je telo ostalo nepomično na stazi.

Njen opis onoga što se dogodil potvrdili su svedoci.

Parnia veruje da određeni delovi svesti mogu preživeti čak i kad telo pokazuje sve znakove kliničke smrti.

Istraživanja su pokazala da u trenucima slabog dotoka kiseonika mozak može pokazati neobično visoku aktivnost, što bi moglo objasniti živopisne slike, osećanja i uvid.

Nešto postoji i kada telo umre

Dr Brus Grejson sa Univerziteta Virginia došao je do sličnih zaključaka. Nakon sopstvenog iskustva bliske smrti, posvetio je život istraživanju ove pojave. Procenjuje da 10–20% ljudi koji se nađu blizu smrti ima takvo iskustvo, što znači oko 5% ukupne populacije.

„Čini se da nešto nastavlja da postoji i nakon što telo umre“, rekao je Grejson.

„Ne znam tačno šta je to, ali dokazi jasno pokazuju da fizičko telo nije sve što jesmo.“

Skeptici i dalje tvrde da se radi o biohemijskim reakcijama mozga na traumu ili manjak kiseonika. Ali, naučnici poput Longa i Parnie veruju da takva objašnjenja nisu dovoljna da bi se objasnila konzistentnost i dubina opisanih doživljaja.

„Smrt sada možemo proučavati jednako kao i svaku drugu medicinsku pojavu“, tvrdi dr Parnia.

„To otvara vrata novim razumevanjima svesti.“

Potraga za smislom

Ova iskustva ostavljaju trajan emocionalni i duhovni uticaj. Mnogi koji su ih prošli govore o promeni životnih prioriteta, većoj saosećajnosti, snažnijem osećaju povezanosti sa svetom i gotovo univerzalno o prestanku straha od smrti.

Kako tehnologija napreduje, a broj preživjelih nakon srčanog zastoja raste, naučnici nastavljaju da prikupljaju  i lična svedočanstva i merne podatke iz mozga.

Iako naučni konsenzus još nije postignut, proučavanje iskustava bliske smrti otvara novu dimenziju razumevanja ljudske svesti. Pokazuju li ona postojanje zagrobnog života ili su tek poslednji bleskovi mozga, ostaje veliko i duboko pitanje.

Za dr Longa, odgovor je jasan: „U svetlu ogromne količine dokaza, verujem da zagrobni život zaista postoji.“, piše msn.