Dva puta sam bila KLINIČKI MRTVA, videla sam šta je "sa one druge strane": Oba puta su me vratili sa OVOM VAŽNOM PORUKOM (VIDEO)

Tako je jedna žena videla život koji je živela i onaj koji je bio planiran za nju dok je triput bila klinički mrtva te je objasnila poruku koju je dobila i s kojom je trebalo a se vrati. Norma Edvards (80) rekla je da je u dva trenutka navodne smrti zakoračila u "drugu dimenziju" gde su je dočekala "vanzemaljska" bića koja su je poslala nazad.

Rekla je da je dobila jednu ključnu poruku s kojom se trebalo da se vrati, a to je da je život večan i smrt nije kraj, već novi početak.

"Našla sam se u vrlo mračnom tunelu, tamnijem nego što možete zamisliti, ali nisam se plašila. Putovala sam brzinom svetlosti, a zatim sam ugledala nešto nalik na dugu, s bojama koje nikada pre nisam videla. Kako sam se približila, tako se to pretvorilo u kristalno čisto, belo svetlo. Bilo je toliko sjajno da sam mislila da će me boleti oči, a onda sam se stopila s tim", ispričala je Edvards.

Njen prvi susret sa smrću dogodio se u dvadesetima. Na putu ka poslu se srušila i doživela zastoj rada srca, piše Mirror.

"Lekari su mi rekli da sam imala mrtav fetus u sebi koji je trovao moje telo. Zatim sam se onesvestila, a sledeće čega se sećam jeste da sam bila na plafonu i gledala svoje telo na operacijskom stolu. Bol je nestala. Htela sam im reći da sam dobro, ali niko me nije čuo. Dok su se lekari i medicinske sestre borili da me ožive, bila sam odvučena na putovanje izvan smrti. Nema reči kojima bih opisala radost, blaženstvo i ljubav koju sam osećala. Spajajući se sa svjetlošću, postala sam sama ljubav. Došla sam do ogromnog televizijskog ekrana, većeg od svega izgrađenog na Zemlji, i moj život je počeo da prolazi preko njega", objasnila je.

Objasnila je da su na ekranu bila prikazana tri stupca: prvi je bio život koji je planirala pre dolaska na Zemlju, a drugi život koji je zapravo živela. Treći je bio rezultat. Svaki put je pisalo: 'Cilj nije ostvaren.'

"Nasmejala sam se prizoru svog života koji mi je doslovno bljesnuo pred očima. Ali, čim su vizije izbledjele, bila sam prenesena do reke gde su me s druge strane čekale stotine poznatih duša. Među njima stajala je moja voljena tetka.

Zakoračila je u vodu da me dočeka, pa sam i ja učinila isto, ali neposredno pre nego što smo se dodirnule, odstupila je i rekla: 'Jako mi je žao, ne dozvoljavaju ti da ostaneš. Šalju te nazad s ovom porukom.' Bila je to poruka da u životu ima više nego što se vidi na prvi pogled i da je večan", ispričala je Edvards koja se tada "vratila" u svoje telo.

"Bilo je bolno. Kao da pokušavate uliti galaksiju u šolju čaja: moj duh je ogroman, pa kada tu energiju vratite u malo telo, boli. Moja čula su bila pojačana, a boje su se pojavljivale kao muzika, s radioaparatima koji pulsiraju svetlost. Mogla sam videti unutar tela ljudi i mislila sam da ludim. Kad bih prošla ispod sijalica, tada one bi pregorele. Nisam to mogla objasniti", dodala je.

Objasnila je da su sa ekranu bila prikazana tri stupca: prvi je bio život koji je planirala pre dolaska na Zemlju, a drugi život koji je zapravo živela. Treći je bio rezultat. Svaki put je pisalo: 'Cilj nije ostvaren.'

"Nasmejala sam se prizoru svog života koji mi je doslovno bljesnuo pred očima. Ali, čim su vizije izbledele, bila sam prenesena do reke gde su me s druge strane čekale stotine poznatih duša. Među njima stajala je moja voljena tetka.

Zakoračila je u vodu da me dočeka, pa sam i ja učinila isto, ali neposredno pre nego što smo se dodirnule, odstupila je i rekla: 'Jako mi je žao, ne dozvoljavaju ti da ostaneš. Šalju te nazad s ovom porukom.' Bila je to poruka da u životu ima više nego što se vidi na prvi pogled i da je večan", ispričala je Edvards koja se tada "vratila" u svoje telo.

"Bilo je bolno. Kao da pokušavate uliti galaksiju u šolju čaja: moj duh je ogroman, pa kada tu energiju vratite u malo telo, boli. Moja čula su bila pojačana, a boje su se pojavljivale kao muzika, s radioaparatima koji pulsiraju svetlost. Mogla sam videti unutar tela ljudi i mislila sam da ludim. Kad bih prošla ispod sijalica, tada one bi pregorele. Nisam to mogla objasniti", dodala je.

Njezin drugi susret sa smrću dogodio se u novembru 2024.

Edvards, koja živi u američkoj saveznoj državi Merilend doživela je srčani zastoj u ranim jutarnjim satima. Rekla je suprugu da odmah pozove hitnu pomoć, a tokom vožnje njeno srce je prestalo da kuca.

"Tačno sam znala šta će se dogoditi. Tunel, s druge strane, trebalo je da stignem do Raja. Ali, vratili su me neposredno pre nego što sam stigla tamo, a onda sam opet preminula. Ovaj put, bila je prisutna ženska osoba, mislim da je bila anđeo. Vodila me je za svaki slučaj ako bih sebi utuvila u glavu da ću ostati. Naravno, kada sam stigla, tada sam mislila da je sve gotovo, ali dali su mi potpuno istu poruku kao i prvi put. Rečeno mi je da je tek polovina moje misije ispunjena. Zaglavljeni smo, zaključani u strahu. Moj posao je osloboditi se toga da bi se ljudi ponovo rodili u buđenju, povisili svoje frekvencije i nastavili sa životom", objasnila je 80-godišnjakinja.

Sada radi u staračkim domovima, nudeći utehu i perspektivu onima koji se bliže smrti.

"Ne bojim se smrti jer znam da to nije kraj. To me je naučilo moje iskustvo bliske smrti: duša ne umire. Nemoguće je rečima opisati radost, sjaj i mir koji sam osetila kada sam se stopila sa svetlošću. U tom trenutku nisam bila samo okružena njome, postala sam jedno s njom. Nakon prvog iskustva, preplavila me je tuga. Ne samo zbog gubitka bebe, već i zbog bolne odvojenosti od božanskog svetla. Celovitost koju sam osećala s druge strane učinila je moj povratak još težim, ostavljajući me s dubokom čežnjom za onim što sam jednom dotakla", rekla je Edvards.

Dodala je da se godinama htela da se vrati na to mesto.

"Videla sam svoje voljene tamo, znam da čekaju i znam da ću se vratiti. Pronašla sam svoje najveće blagoslove u životima onih kojima sam služila. Njihove borbe i uspesi ponudili su mi neprocenjivu mudrost i pokazali su mi delić Božje milosti. Ljudima s kojima radim kažem da svako jutro zahvale za dah. Dok god imaš dah, imaš najveći dar na svetu. A kada dođe vreme za odlazak, znaj da nema smrti, već samo ostavljaš telo iza sebe da bi živeo prošireniji život s druge strane. Dolazimo ovde da bismo učili, voleli i rasli", zaključila je.