"Deda se klanjao, a baba se molila Isusu Hristu": Marija Šerifović otkrila sve o svom poreklu

Marija je rekla kako ne voli podele u društvu, te da ljude deli samo na dobre i loše.

- Ja prezirem bilo kakve raspodele. Prezirem bilo kakva opredeljenja na nacije, veroispovesti. Zašto? Pa evo, na primer, moja baba se zvala Draginja. Rođena u Šumadiji, u Kragujevcu. Molila se Isusu Hristu. A sa duge strane, moj deda je bio musliman. On je čovek klanjao, molio se Alahu i tako dalje i tako dalje... - rekla je Marija.

-Ne delim ljude uopšte, mogu samo da delim da li si dobar ili si smeće. Ako mi koji se bavimo muzikom nećemo da spajamo sve te ljude i ako muzika nije ta, svi mi na ovom Balkanu, onda sve da ode dođavola - kazala je, između ostalog, Marija za "Pusti brigu".

Podvrgla se DNK analizi

Šerifovićeva se pre nekoliko godina podvrgla i DNK analizi kako bi istražila svoje poreklo.

- Šerifovići su bili ozbiljni bogataši u Vranju i krenula sam da kopam i da vidim ko su bili i šta su bili, postoje razne stvari u gradskom muzeju od strane mojih pradedova, ali saznaću, pošto želim baš precizno da se bavim time… Čak sam i nedavno uradila jedno DNK istraživanje, moje genetsko, odakle sve vučem korene. To se radi putem pljuvačke i to istraživanje traje nekih 45 dana i onda dobijate precizno za početak geografski odakle potiču vaši koreni - rekla je Marija u jednoj emisiji, pa dodala da je na taj način slučajno saznala i da ima problem sa glutenom.

- Dakle, mene ima gde me nema… Nema me u Kini, Australiji i na Novom Zelandu, ali 60,9 posto je to Grčka i Balkan, što je i logično imajući u vidu našu istoriju. Tu sam saznala još i da imam problem sa glutenom. Zabavno je znati odakle potičete - zaključila je Šerifovićeva.

O pokojnom ocu Rajku

 Da podsetimo, pevačici je nedavno preminuo otac Rajko Šerifović, a od njega se oprostila emotivnim rečima.

- Sigurna sam da niko nikada nije tiše, a više voleo svoju ćerku. Kao što sam sigurna i da niko nikada nije tiše, a više voleo svog oca. Nekada si mi nedostajao, nekada mi je bilo teško da pronađem način da na tebe ne budem ljuta. Najviše sam te volela kad si bio duhovit i pravio sitne pizdarije. Možda je nekad falilo malo više zagrljaja ili topla reč i razumevanje. Ali već znam šta bi rekao: "Ćerko, ni ti ni ja nismo p**ke, šta će nama to. Pa si nalazio svoje načine da mi pokažeš tu tihu, a nikad veću ljubav".

Često si govorio: Kako je moguće da ovakva baraba napravi ovakvo čudo. A napravio si ga! I ne samo to, nego je iza tog čuda došlo još jedno malo čudo najlepšeg osmeha, plave kose i zelenih očiju. Tvoj unuk Mario. Kome ću pričati kako mu je deda bio najveći šmeker i mangup u gradu Kragujevcu.

Niko nije voleo kako ja pevam kao moj otac. Najdraže mu je bilo da se k**či po čaršiji kako mu je ćerka šampionka života. I jesam. Valjda sam morala to da budem ja. Tvoja.

Danas, kada nas napuštaš u fizičkom obliku, želim da znaš da ćeš nam svima nedostajati. Tvojim prijateljima, ekipi iz grada, sinu Danijelu. A najviše, iako neće da prizna tvojoj omiljenoj pevačici, tvojoj Veri. Onog dana kad te je u bolnici pitala „Da li me voliš“, smogao si snage da klimneš glavom. Doktori bi rekli patološka ljubav. I neka je.

Želim da znaš da sam uspela da razumem i ništa ne zameram. Sve se to davno poravnalo. Ostaješ da živiš kroz mene, jer sam odavno uzela tvoje najbolje.

Tamo negde gore, baci pogled s vremena na vreme, zapali crveni Marlboro uz kratki espreso i znaj da je vredelo.

Zagrli mi strica. Zagrli mi brata. Onu moju plavojku, kraljicu, lepoticu, tvoju majku, a moju babu poljubi milion puta i kaži joj da je volim više od tebe i Verice zajedno. Bila je u pravu. Obistinilo se. Verica je još luđa kao baba od nje.

Voli te tvoja ćerka Marija, sin Danijel, unuk Mario, naše porodice, prijatelji i tvoja omiljena pevačica i ljubav Verica. Počivaj u miru deda.