Prirodni antibiotik koji su poštovali još stari Rimljani: Ova biljka „čisti“ organizam i jača ceo imunitet

Rimljani su je koristili pre više od 2000 godina, dok je u staroj Grčkoj bila deo terapija za razna stanja, od groznice i krvarenja, pa do problema sa bubrezima i reproduktivnim sistemom. Smatrala se svetom biljkom i često je bila obavezni deo manastirskih vrtova širom Evrope.

Moćan sastav i široka primena

Žalfija sadrži etarska ulja poput cineola, pinenа i kamfora, kao i tanine, gorke supstance i brojne mineralne soli. Upravo ova kombinacija daje joj snažno antiseptičko, antiinflamatorno i antimikrobno dejstvo.

Najčešće se koristi list biljke, posebno u periodu cvetanja, kada se smatra najlekovitijim.

Tradicionalna upotreba

U narodnoj medicini žalfija se koristi za:

• upale grla i promuklost
• jačanje usne duplje i desni
• ublažavanje kašlja i problema sa disanjem
• pomoć kod dijareje, grčeva i bolova u želucu
• smirenje nervnog sistema i reumatskih tegoba

Zbog svog dejstva često se koristi i kao dodatak u pastama za zube i prirodnim preparatima za oralnu higijenu.

Potencijalni uticaj na mozak

Savremena istraživanja ukazuju da žalfija može da utiče na enzim acetilholinesterazu, koji je povezan sa pamćenjem. Zbog toga se ispituje njen potencijal u podršci funkcijama mozga i kod stanja poput demencije i Alchajmerove bolesti.

Više od lekovite biljke

Pored medicinske upotrebe, žalfija se koristi i u kulinarstvu kao začin koji poboljšava varenje i smanjuje nadimanje. Njena antimikrobna svojstva čine je korisnom i u prirodnim preparatima za kožu, uključujući i tretmane protiv herpesa.

Iako se često naziva „prirodnim antibiotikom“, važno je naglasiti da žalfija nije zamena za medicinsku terapiju, već se koristi kao podrška zdravlju i u okviru tradicionalne i savremene fitoterapije.