Koštunica je bio - vizionar

Država, slična Danskoj, Norveškoj…, u kojoj građani neće znati ni ko im je premijer, ko su ministri…

Naravno, znao je da mu se ta želja ne može ostvariti odmah, jer, u vreme njegove vladavine, bilo je svega i svačega. Daleko, daleko od dosadne države.

Ali, eto, kao i pravda koja je spora ali dostižna, tako je i za dosadnu državu bilo potrebno vremena i strpljenja.

I, evo, mi danas živimo, baš, u takvoj, dosadnoj državi kojoj je Koštunica težio!

Znate li kako se zove naš sadašnji predsednik Vlade? Neki koji, baš, čitaju novine znaju da se zove Đuro. Ne onaj što nam je… Ne, to je jedan tih, neupadljiv, nenametljiv gospodin. Niko ne zna kako mukotrpno protiče jedan njegov radni dan.

Zna se samo to da je veoma tolerantan čovek. Kada on proceni da sednici Vlade treba da prisustvuje i predsednik države, Đuro ga pozove i omogući mu da dobije reč, na čemu mu se predsednik toplo zahvali.

Potom, Đuro nastavi sa radom koji se svodi na izdavanje naređenja i smernica svim ministrima kako, šta i u kom smeru treba da rade.

Kada je reč o ministrima, generalnom sekretaru Vlade, oni su, u velikom broju, za javnost potpuna nepoznanica.

Znače li vam što ova imena: Petar Janjić, Adrijana Mesarović, Dragan Glamočić, Sara Pavkov, Aleksandra Sofronijević, Nenad Vujić, Jagoda Lazarević, Demo Beriša, Jelena Žaric Kovacević, Zoran Gajić, Bela Balint, Husein Memić, Tatjana Macura?

Ne znate?! Naravno! Sve su to ministri i ministarke koji toliko rade da nemaju kad da se javno oglašavaju, gostuju po medijima, slikaju. Rade u tišini kabineta svog.

E, sad, ima ministara i ministarki koji su prisutni u javnosti i čija su nam imena poznata. To su oni primeri koji, svojim izjavama i postupcima, uveseljavaju narod kako se ne bi potpuno utopio u stanje dosade.

Oni nađu vremena da, pored svih drugih obaveza, izjave ili urade nešto čime bi nas, koliko-toliko, uveselili.

Primera radi: ministar informisanja Bratina ume da se bavi psihologijom i psihijatrijom. Zabrinut je za mentalno zdravlje sportista koji su u stanju da satima i satima rade jedne te iste vežbe na treninzima. Mogu li oni da budu normalni ljudi, zabrinuto se pita ovaj ministar.

Ministar Dejan Vuk Stanković kao da je sklon mađioničarstvu!

On, za sada uspešno, pokušava da od jednog fakulteta napravi dva. Pokušava mađioničarski da pokaže kako prosvetni radnici mogu da žive ili bez plate, ili sa povremenim platama.

Ministar Selaković, nekadašnji ministar pravde, a sada kulture, onako kulturno, ali i prkosno preti TOK da će ih sve pohapsiti. Baš zabavno!

Ministarka Snežana Paunović od svog punoletstva ne izlazi iz službenog automobila, fotelje, kabineta. Dogurala je kao član SPS do Narodne skupštine.

I, evo je na mestu ministarke.

Ima još naših ministara - zabavljača sa ili bez portfelja, ali zato, sa svojim ličnim šoferima, besnim kolima, kabinetima, sekretaricama, telohraniteljima,visokim platama koji se nekako prilagođavaju životu u dosadnoj državi.

A, naš predsednik države?!

On se potpuno uklopio u Koštuničinu viziju dosadne države.

Toliko se puta dnevno pojavljuje na mnogim televizijama, kao da su njegove, da je već i sebi postao dosadan.

Gde je izlaz iz dosadne države?

Pod sankcijama? Nemaštini? Benzinu u flašama? Inflaciji?

Avaj! Sve smo to, već, doživeli.

U bilo kojoj situaciji da se nađemo nama bi bilo dosadno!

Živan Haravan