Smemo li da spavamo sa uključenom klimom?

Lekari savetuju da to nije zdravo i da je temperaturu potrebno prilagoditi tako da razlika spolja ne bude veća od nekoliko stepeni, najviše do osam. No, budući da ni tokom večeri situacija nije bolja, mnogi se pitaju kako da rashlade stan, a ne probude se naredni dan ukočenih mišića, piše net.hr.

Dr Biserka Obradović objasnila je kako da rashladimo prostorije, te je pojasnila zašto nije dobro da klima uređaj ostane uključen noću, iako je temperatura i u to doba nepodnošljiva.

- Ne možemo spavati s upaljenom klimom ako je u spavaćoj sobi, ali je pre spavanja potrebno rashladiti prostorije, odnosno uključiti klimu koja je u drugoj prostoriji ili rashladiti spavaću sobu ako je uređaj u njoj, a onda ga ugasiti - rekla je.

"Važno da klima bude očišćena"

Stoga, klima uređaj ne bi trebalo da radi čitavu noć u prostoriji u kojoj spavate, ali je u redu ako je on u drugoj prostoriji, a rashlađen vazduh dopire do one u kojoj spavate.
- Ako nam je klima u spavaćoj sobi, onda treba da rashladimo stan, a zatim isključimo uređaj, ako se dogodi da zaspimo onda možemo da se ukočimo, jer oko 90 posto takvih ljudi naredni dan ide kod lekara. Sve to važi i za bebe i za hronične bolesnike, ali vrlo je važno da klima bude očišćena - objasnila je dr Obradović.

Ono što mnogi zaboravljaju i smatraju nepotrebnom stavkom je čišćenje klime, što je vrlo pogrešno, jer neočišćena klima može da uzrokuje probleme astmatičarima, deci i svim onim osetljivim grupama, ali svakako može da napravi problem i zdravom čoveku.

- Prvo, klimu najpre treba očistiti jer ima puno bakterija koje mogu da izazovu upalu pluća. Sa druge strane, temperaturu ne smemo da držimo s velikom razlikom, ona bi trebalo da bude samo par stepeni razlike. Treća stvar je da svi volimo da hladimo prostorije ispod 20, ali to apsolutno nije zdravo iz mnogo razloga. To nije prirodna hladnoća, ako imamo strujanje vazduha u spavaćoj sobi koje može da utiče na razne delove tela. Klima je jedna vrsta promaje, a to je strujanje vazduha na nekoj manjoj površini, pa tako često dolazi do upale mišića i ukočenosti, zato što klima direktno utiče na naše telo - ispričala je dr Obradović.
Telo treba pripremiti na nagli skok temperature

Kako bi stan tokom dana bio hladniji, važno je rano ujutro rashladiti prostorije i u njih pustiti što više svežeg vazduha. Što se tiče ostatka dana, temperatura u prostoriji ne sme da bude niža od 22 stepeni, a uveče pre spavanja rashladite prostorije i isključite klima uređaj.

- Ako nam je temperatura u stanu zimi ispod 22 stepeni, mi zovemo toplane, jer smatramo da nam grejanje nije u redu, a sada rashlađujemo prostorije do te temperature. Stan mora da bude rashlađen kao u zimskom periodu - istakla je dr Obradović.

Nepravilnim korišćenjem klima uređaja možete da izazovete niz zdravstvenih problema, što se posebno odnosi na osetljive osobe i kardiovaskularne bolesnike, a osim kardioloških problema ne treba zaboraviti da mogu da se pojave i ukočenost mišića lica i bolovi u vratu koji će nastupiti nakon što se mišići blokiraju na hladnoći.

Zato lekari podsećaju da prelazak iz toplog u hladnije okruženje i obrnuto ne treba činiti naglo i savetuju da se pri izlasku iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja nije rashlađena kako bi se telo prilagodilo na nagli skok temperature.

"Oprez se savetuje svima"

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić kaže da ekstremne temperaturne razlike nisu dobre za kardiovaskularni sistem, čak ni za zdrave osobe, a posebno za hronične bolesnike.

- Krvni sudovi reaguju i na hladnoću i na toplotu, skupljanjem i širenjem, znamo da niske temperature skupljaju krvne sudove, a da se na toploti šire. Generalno, hroničnim bolesnicima savetujemo da u letnjim mesecima ne izlaze napolje ako ne moraju od 11 do 16 sati, te će na taj način i izbeći temperaturne razlike. Iako varijacije nepovoljno utiču na hronične bolesnike, to nužno ne mora da znači da ako neko ima problema sa srcem ili kardiovaskularnim sistemom da će imati problema zbog temperaturnih razlika, no oprez se svakako savetuje svima - naveo je dr Kostić.

Od temperaturnih šokova treba poštedeti i one najmlađe, a posebno se to odnosi na bebe koje su posebno osetljive.

- Bebe su osetljiva kategorija, sve što važi za stariju populaciju i odrasle odnosi se i za decu, samo uz povećan nivo opreza. Nemojte ih izlagati temperaturnim razlikama - istakao je dr Kostić.