Spavanje sa decom: Šta je zaista bezbedno, a čega se roditelji bez razloga plaše

Oskar Jeni, dečji lekar iz Švajcarske i stručnjak za razvojnu pedijatriju, ističe da se stavovi o ovoj temi značajno menjaju. Nekada se verovalo da je spavanje deteta u roditeljskom krevetu znak lošeg vaspitanja, dok se danas takvo ponašanje sve češće posmatra kao odgovor na potrebu deteta za sigurnošću i bliskošću.

Prema njegovim rečima, ako dete traži da spava uz roditelje, to ne treba automatski odbaciti. U slučajevima kada to roditeljima predstavlja problem, savetuje se razgovor sa stručnjakom kako bi se pronašlo rešenje koje odgovara celoj porodici.
Zajedničko spavanje može imati različite oblike, od beba koje od početka spavaju sa roditeljima, preko starije dece koja im se pridružuju tokom noći, pa do situacija u kojima je to deo kulturnih i porodičnih običaja.

Jedna od čestih briga jeste da dete neće naučiti da spava samostalno. Iako je tačno da deca koja spavaju sa roditeljima često kasnije razviju tu naviku, to ne znači da je nikada neće usvojiti jer proces jednostavno može trajati duže, jer imaju manje prilika da se sami umiruju.

Roditelje često brine i bezbednost, posebno kada je reč o bebama. Istraživanja pokazuju da određeni rizici postoje, ali se oni značajno povećavaju u specifičnim okolnostima, poput pušenja, konzumiranja alkohola ili upotrebe sedativa. Upravo zato stručnjaci najčešće preporučuju da bebe spavaju u sopstvenom krevetiću, ali u istoj sobi sa roditeljima.

Postoji i bojazan od slučajnog povređivanja deteta tokom sna, što je moguće u neadekvatnim uslovima – kada je krevet mali, dušek previše mekan ili su prisutni dodatni faktori rizika. Zbog toga je važno obezbediti sigurno okruženje za spavanje.

Sa druge strane, ni kvalitet sna roditelja nije zanemarljiv. Iako ideja o detetu koje mirno spava između roditelja deluje idilično, realnost često uključuje prekide sna i neudobne položaje. U takvim situacijama moguće je pronaći prelazna rešenja, poput odvojenog dušeka ili postepenog navikavanja deteta na sopstveni krevet.

Na kraju, stručnjaci naglašavaju da će svako dete pre ili kasnije želeti sopstveni prostor za spavanje. Kako objašnjava Jeni, taj trenutak najčešće dolazi najkasnije u pubertetu, kada potreba za samostalnošću prirodno prevagne nad željom za blizinom roditelja.