Slobodno vreme
19. 04. 2022. 06:00 0
Mitovi i činjenice o nesanici
Nesanica je dosta čest poremećaj spavanja. Otprilike 1 od 7 osoba ima hroničnu nesanicu. Nesanica znači da imate problema da zaspite ili se budite u toku noći ili se budite veoma rano.
Ako imate nesanicu, onda se to odražava i na deo dana kada ste budni jer se javljaju dnevna pospanost i razdražljivost. Vremenom, nesanica koja je hronična može dovesti do razvoja ozbiljnih komplikacija. Postoji mnogo mitova o nesanici, a u nastavku teksta saznajte koji su to.
Mit 1: Možete nadoknaditi izgubljeni san
Činjenica: kasnije spavanje vikendom neće nadoknaditi san koji ste propustili tokom nedelje
Ako svake noći spavate malo, pravite ozbiljan, nenadoknadiv deficit u snu. Iako se verovatno osećate bolje ako spavate duže vikendom, ovo zapravo može pogoršati nesanicu. Preterano spavanje u određenim danima može poremetiti normalan ciklus spavanja i buđenja. Ciklus spavanja i buđenja zavisi od brojnih faktora. Istraživačka studija iz 2019. godine otkrila je da oni koji spavaju vikendom nisu bili u stanju da nadoknade deficit u snu napravljen tokom radna dana u sedmici.
Umesto da štedite na spavanju tokom nedelje i da spavate vikendom, pokušajte da se pridržavate redovnog rasporeda spavanja. To znači da idete u krevet u isto vrieme svake noći i da se budite u isto vreme svakog jutra, čak i vikendom.
Mit 2: Ne možete ništa da uradite kako biste se rešili nesanice
Činjenica: Postoji nekoliko načina za lečenje nesanice
Promene načina života i okruženja za spavanje mogu pomoći kod nesanice.
Obratite pažnju na sledeće stvari:
održavanje redovnog rasporeda spavanja, čak i vikendom
izbegavanje dugih popodnevnih dremki
izbegavanje stimulansa kao što su kofein i nikotin pre spavanja
izbegavanje konzumacije alkohola 3 do 4 sata pre spavanja
redovno vežbanje tokom dana
držanje elektronskih uređaja van spavaće sobe
prilagođavanje temperature u sobi u kojoj spavate
takođe možete razgovarati sa svojim lekarom o lekovima koji mogu biti od pomoći.
Mit 3: Svi lekovi za nesanicu deluju na isti način
Činjenica: Svaka klasa lekova za nesanicu deluje na drugačiji način da vam pomogne da zaspite
Lekari uzimaju u obzir brojne stvari kada propisuju svaki lek, pa tako i lek za nesanicu, a ovde spadaju starost i pol pacijenta, bezbednost leka, profil neželjenih efekata, interakcije sa drugim lekovima i dužinu upotrebe. Uzimaju se u obzir i neka farmakološka svojstva ljekova, na primer koliko brzo počinju da deluju i koliko dugo njihovo dejstvo traje.
Neki od lekova koji se sada koriste u lečenju nesanice su:
- Benzodiazepini
Ovo su lekovi koji promovišu smirenost, opuštanje i smanjenu anksioznost. Benzodiazepini se obično propisuju samo za kratkotrajnu upotrebu.
- Agonisti receptora melatonina
Ovi lekovi utiču na neurotransmitere u mozgu koji regulišu ciklus spavanja i buđenja. Oni pomažu da resetujete biološki sat.
Antidepresivi
Lekari ponekad propisuju antidepresive ako imate depresiju i povezanu nesanicu. Razgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja bilo kakvih OTC lekova ili suplemenata za nesanicu.
Mit 4: Trebalo bi da ostanete u krevetu dok ne zaspite
Činjenica: Ležanje u krevetu dok ste budni može povećati anksioznost
Ležanje u krevetu dok ste budni i dok pokušavate da zaspite može da nauči vaš mozak da poveže spavaću sobu sa tim negativnim stanjem, što može pogoršati nesanicu. Koliko god je to moguće, vaša spavaća soba treba da bude rezervisana samo za spavanje. Ako spavaća soba postane radni prostor, vaš mozak može “naučiti’’ da poveže krevet sa poslom.
Ne bi trebalo da ulazite u krevet dok ne budete spremni da zaspite. Ako ne možete da zaspite nakon 20 minuta, ustanite iz kreveta. Pokušajte da praktikujete tada opuštajuću aktivnost kao što je čitanje neke knjige (ali ne na elektronskom uređaju) ili slušanje muzike dok ne postanete pospani.
Mit 5: Dobar san se odnosi na broj sati provedenih u snu
Činjenica: Kvalitet sna je takođe važan za vaše zdravlje
Odraslima se preporučuje da spavaju 7 ili više sati tokom noći. Ipak, i nakon provednih tih 7 sati u snu, može se desiti da se probudite umorni ili pospani. Mnogi faktori mogu smanjiti kvalitet sna. Zdravstvena stanja kao što je apneja u snu mogu izazvati promene u disanju i sprečiti dubok san. Ako pijete alkohol pre spavanja, možete da se osećate pospano, ali to samo izaziva lagan san. Veća je verovatnoća da ćete ustati tokom noći. Praktikovanje dobre higijene sna i obraćanje pažnje na opšte zdravlje može dovesti do kvalitetnijeg sna.
Komentari 0
ostavi komentar