Za kontrolu telesne težine potrebno više od vežbanja

Prema mišljenju dr Hermana Poncera, evolucijskog antropologa, samo vežbanje možda nije toliko efikasna strategija za gubitak težine.

Ono što vežbanje čini neefikasnim za mršavljenje moglo bi da objasni zašto je ono tako dobro za naše zdravlje. Naime, vežbanje može da preusmeri višak energije iz potencijalno štetnih telesnih procesa poput upala i stresa, smatra Poncer, piše "Insajder".

- Vežbanje ne menja koliko kalorija trošite, već kako ih trošite. Zdrava ishrana i vežbanje dva su različita alata za dva različita posla. Ishrana je alat za mršavljenje. Vežbanje je alat za sve ostalo – naglasio je doktor.

Metabolizam pažljivo proračunava energiju

Mršavljenje se zasniva na pretpostavci da kalorije sagorevamo konstantnom brzinom. U ovoj teoriji, ako hodanje 1,5 kilometara sagoreva 50 kalorija, tada bi pešačenje od 100 kilometara tokom celog meseca sagorelo 5.000 kalorija.

Teoretski, ovo vam može pomoći da potrošite više energije nego što je inače potrošite i podstaknete vaše telo da sagori uskladištene masnoće.

Ta teorija ne pije vodu prema novim podacima koje je Poncer dobio u saradnji sa Hadzom, grupom autohtonih stanovnika Tanzanije, koji svakodnevno pešače kilometre i kilometre kao deo tradicionalnog načina života lovaca.

Poncer i njegov tim bili su zaprepašćeni kad su ustanovili da oni sagorevaju samo malo više kalorija svaki dan od prosečne odrasle osobe, mnogo manje nego što se očekivalo s obzirom na njihov veoma visok nivo aktivnosti.

Ovo zapažanje dovelo je Poncera do zaključka da što više vežbate, vaše telo pažljivije proračunava energiju.

Trošenje viška energije je korisno, bez obzira na gubitak kilograma

Prema Poncerovim podacima iz Hadze i drugih grupa, vaše telo želi da se pridržava istog kalorijskog okvira bez obzira da li trenirate za maraton ili se odmarate na kauču, on to naziva "ograničenim energetskim okvirom".

Iako to može da zaustavi sagorevanje masti, to objašnjava i zašto je vežbanje toliko dobro za nas. Nakon nedelja ili meseci vežbanja, telo će preraspodeliti kalorije iz drugih aktivnosti kako bi ih nadoknadilo, pokazuju Poncerovi dokazi.

On tvrdi da to uključuje aktivnosti koje donose više štete nego koristi. Na primer, imunološki sistem je važan za održavanje života, ali ako je preaktivan može da nam našteti, što dovodi do problema s alergijama ili autoimunim poremećajima.

"Ograničeni energetski okvir" ukazuje na to da vežbanje pomaže našem telu da troši višak energije kako bi naš imunološki sistem i odgovori na stres bili uravnoteženiji.

Sledeći korak u njegovom istraživanju je testiranje načina na koji ova teorija funkcioniše kako bi se videlo da li možemo da izmerimo kako vežbanje utiče na svaki sistem i ćeliju u telu, izvan masti i mišića. Ta teorija bi takođe mogla da objasni zašto su moderni, neaktivni načini života i prerađena ishrana loši za zdravlje i pomoći nam u pronalaženju rešenja.