Popodnevni san: Koliko da traje da bi bio zdrav?

Brojni stručnjaci savetuju da nije svaki popodnevni odmor dobar te, shodno tome, ne savetuju odraslima popodnevno dremanje osim ako ono traje manje od 40 minuta. U suprotnom, mogu se poremetiti unutrašnji telesni sat i ciklusi spavanja.

Čovek je biološki "programiran" da duži deo noći spava i da u toku dana jednom na kratko odmori. Naime, telesna temperatura nam u periodu između 13 i 15 časova opada, zbog čega u to doba počinjemo da osećamo pospanost.

Dremanje nudi razne pogodnosti za zdrave odrasle osobe, uključujući:

Opuštanje
Smanjen umor
Povećanu budnost
Poboljšano raspoloženje
Poboljšane performanse, uključujući brže reakcije i bolju memoriju

Međutim, stručnjaci tvrde da popodnevno spavanje nije bezopasno. Novo istraživanje pokazalo je da poslepodnevno spavanje u vremenskom trajanju dužem od 40 minuta povećava rizik za više telesnih poremećaja.

Studija koja je obuhvatila 300.000 ispitanika pokazala je povezanost popodnevnog dremanja s razvojem metaboličkog sindroma, uključujući debljinu, visok krvni pritisak i povišen holesterol.

Telo u snu tokom dana u trajanju većem od 40 minuta "umisli" da je u stanju dubokog sna što značajno utIče na metabolizam.

Zbog toga možete zapravo biti umorniji nakon takvog spavanja nego pre njega. Ključna je zapravo dužina spavanja. Odmorniji, "bistrije" i bolje se osećaju osobe koje poslepodne odspavaju najviše pola sata.

Ukoliko dođe do dubokog sna, mozak prelazi u fazu "sporih talasa" nakon čega se osećamo umorno i dezorijentisano.