Lažna sećanja nisu retkost i utiču na ponašanje

Lažna sećanja se definišu kao sećanja na događaje koji se nikada nisu dogodili ili značajno iskrivljena sećanja na događaje koji su se desili.

Najčešće korišćena paradigma za istraživanje lažnih sećanja je Deese-Roediger-McDermott (DRM paradigma). To je eksperimentalna paradigma koja se koristi u preko 40 odsto istraživanja lažnih sećanja, a zasniva se na listama koje sadrže 12 do 15 reči koje ispitanici moraju da upamte, a zatim se od njih traži da se prisete ili prepoznaju reči sa tih lista.

Fenomen kolektivnih lažnih sećanja postao je jedna od popularnijih tema današnjice. Mnogi su u potpunosti uvereni da Hanibal Lekter u filmu "Kad jaganjci utihnu" pozdravlja glavnu glumicu: "Zdravo, Klarisa", ili da Dart Vejder u "Ratovima zvezda" izgovara čuvenu rečenicu: "Luke, ja sam tvoj otac".

Međutim, ništa od ovoga nije tačno, a ako se i 'sećate' da ste ove izjave čuli u pomenutim filmovima, onda ste i sami iskusili fenomen koji se zove Mandela efekat.

Na Jutjubu se može naći originalna scena filma u kojoj se čuje da je fraza koju je izgovorio Darth Vader zapravo: 'Ne, ja sam tvoj otac.'

Drugi slučaj se može naći u animiranom filmu "Snežana". Zla kraljica iz čuvenog Diznijevog crtanog filma nikada ne izgovara frazu "Ogledalo, ogledalo na zidu" koju mnogi navodno pamte. Umesto toga piše: "Magično ogledalo na zidu".

Neki su uvereni da logo čuvene Kit Kat čokoladice sadrži crticu između reči, ali nije tako.

Takođe je popularno i lažno sećanje da lik Pikaču iz popularnog Pokemon crtanog filma ima crni vrh repa, ali mu je vrh repa zapravo žut.

Mandelin efekat je dobio ime po Nelsonu Mandeli, za koga je takođe vezano kolektivno lažno sećanje. Mandela je bio afrički političar koga neki pamte kao velikog borca protiv rasizma, dok ga drugi pamte po radikalnim, pa čak i terorističkim gerilskim taktikama koje su imale za cilj zbacivanje vladavine aparthejda u Africi.

Naime, mnogi su bili sigurni da je Mandela umro u zatvoru 80-ih godina i da se čak sećaju televizijskih priloga o njegovoj sahrani iz tog vremena. Ali istina je da je Mandela pušten 1990. godine, a već 1994. postao je novi predsednik Južnoafričke Republike. On je zapravo umro tek 2013. godine.

Mandelin efekat, ili fenomen kolektivnog lažnog pamćenja, odnosi se upravo na ovakve situacije, kada značajan broj nepovezanih ljudi širom sveta tvrdi da se seća nekog istorijskog događaja, kulturnog fenomena, pesme, filma ili bilo čega što je javno poznato na neki način. to je nedosledno stvarne istorijske činjenice.

Noviju tehniku za istraživanje lažnih sećanja razvila je Elizabet Loftus koju je nazvala "izgubljena u tržnom centru". Na ovaj način, cilj je bio da se ispita da li će se kod ispitanika pojaviti lažno sećanje na izmišljeni događaj iz detinjstva.

Posle niza sugestivnih intervjua, po uzoru na terapijske tehnike koje izazivaju potisnuta sećanja, 20-25 odsto ispitanika je izjavilo da se seća da im se dogodio izmišljen/lažni događaj. Takva lažna sećanja su najčešće bila detaljna i emocionalno nabijena.

Jedan od elemenata koji može doprineti stvaranju lažnih sećanja je diskurs drugih ljudi koji se reprodukuje u mnogim situacijama. Zatim, masovna dezinformacija može oblikovati ljudska sećanja.

Posle nekog vremena, ljudi imaju tendenciju da pamte dezinformacije kao nešto stvarno. Ova karakteristika formiranja lažnih sećanja primećena je u eksperimentima društvene sugestije u kojima su ljudi imali tendenciju da stvore događaj lažnog pamćenja neko vreme nakon što su bili izloženi sugestiji (lažni događaj koji su prijavili drugi ljudi).

Prava sećanja su zaista važna za naše živote, ali se pokazalo da lažna sećanja zaista utiču na naše ponašanje i iskustva, posebno kada su u pitanju personalizovani i specifični predlozi koji izazivaju lažna sećanja.

Lažna sećanja se najčešće povezuju sa faktorima kao što su radno pamćenje, raspoloženje ili trajanje događaja. Ljudi sa većim kapacitetom radne memorije bolje pronalaze informacije u memoriji i to dovodi do manje podložnosti lažnim sećanjima. Pitanje je u kojoj meri naše emocije i trenutno raspoloženje mogu uticati na tačnost naših sećanja, Psychology Today.