Napokon postali roditelji, a onda morali da vrate bebu

- Šanse da ostanem trudna bile su manje od jedan posto. Doktori su rekli da će nam moja endometrioza, poremećaj kod kojeg tkivo materice raste izvan nje, jako otežati začeće - ispričala je Sara Hovel (31), medicinska sestra iz SAD-a koja se sa suprugom Krisom (32) obratila agenciji za usvajanje.

Bili su oduševljeni kada su saznali da se pojavilo novorođenče koje mogu povesti kući. Radilo se o devojčici po koju su došli u bolnicu, brzo nakon što se rodila.

U isto vreme se dogodilo još jedno čudo - sat vremena pre nego su im iz agencije javili za ovu bebu, Sara je saznala da je trudna. Njihovoj sreći nije bilo kraja.

Međutim, u novorođenčetu koje su planirali da usvoje uživali su samo pet dana. Tad su primili vest koja ih je toliko pogodila da je Sara mislila da će dobiti spontani pobačaj od stresa - detetovi biološki roditelji su se predomislili i tražili su svoju bebu nazad. 

- Morali smo da je vratimo. Bol koju sam osećala je bila toliko duboka da sam se bojala kako će da izazove pobačaj. Opraštanje od nje toliko me je pogodilo da vam to ne mogu rečima opisati. Znali smo da verovatno više nikada nećemo da je videmo - prisetila se ova žena.

- Ona me učinila majkom iako je to trajalo samo nekoliko dana. Pomogla je da izleči deo naših srca koji je sterilitet slomio - dodala je i napomenula kako ne zamera biološkim roditeljima što su se predomislili, ipak je to njihovo dete.

Sara je rodila sina Noa Hovela, a uz njega danas imaju još jedno dete, dečaka starog dva meseca kojeg su usvojili.

"Brak nam se skoro raspao zbog svega"

Prisetila se koliko je bila slomljena nakon što su joj doktori rekli da će teško ostati trudna, ali je njen suprug bio optimističniji.

- Želeli smo porodicu i to me je bacilo u depresiju, doslovno sam prošla proces tugovanja. Moj suprug je bio puno pozitivniji, on često stvari posmatra sa vedrije strane. Bio je to težak period, čak smo išli i bračnom savetniku i, iskreno, mislim da naš brak to ne bi preživeo bez stručne pomoći - ispričala je Sara.

Kaže kako je pokušavala da ostane trudna tri godine. Bila je na nekoliko hirurških zahvata, primila je stotinak injekcija, popila hrpu pilula i plakala uz mnoštvo negativnih testova na trudnoću. Nakon toga im je reproduktivni imunolog rekao kako su šanse za trudnoću izuzetno male.

- Ta vest nam je zapravo omogućila da krenemo dalje. Razgovarali smo i shvatili kako smo napokon spremni za usvajanje deteta. Stavili su nas na listu čekanja na kojoj ljudi čekaju bebu i po tri godine - rekla je.

Dok su čekali dobre vesti iz agencije za usvajanje, Sara se jedno jutro osećala pomalo čudno. Otvorila je ormar u kojem je još držala testove na trudnoću. 

- Gledala sam ih i mislila ima li smisla proveriti, ali, pomislila sam, kad su već tu, uradiću to. Prvi put u životu test je bio pozitivan. Zajecala sam. Plakala sam toliko da sam jedva disala. To je bio veliki pozitivan šok. Milion puta nakon toga sam se zapitala: "Kako je to moguće?" - prisetila se.

- Samo sat vremena nakon što mi je test pokazao da sam trudna, nazvala nas je socijalna radnica iz agencije i rekla da bismo mogli upoznati svoju devojčicu za samo tri nedelje. Bila sam u osmoj nedelji trudnoće kad smo došli po nju i odvezli je kući. Odmah smo se zaljubili u nju - dodala je.

Spomenula je i kako je upoznala biološku majku devojčice.

- Ušla sam u bolničku sobu, a njena mama ju je držala u rukama i s ljubavlju stavila meni u naručje. Rekla je bebi: "Upoznaj svoju mamu, devojčice" - ispričala je.

Međutim, pet dana kasnije njeni pravi roditelji su je želeli nazad. Naime, po zakonu se imaju pravo predomisliti do deset dana nakon detetovog rođenja.

- Baš sam je hranila kad nam je stigao taj poziv. U očaju sam pala na pod i ponavljala: "Oni se šale? Reci mi da je ovo šala". Bol koju smo oboje osetili tog dana bila je gora od one koju smo proživeli u tri godine neplodnosti - kazala je ona, pa opisala kako se osećala kad je napokon rodila svoje dete.

- Privukla sam ga grudima i zatekla sama sebe kako razgovaram s Bogom. Zahvaljivala sam mu za ovo čudo. Kad je Noa napunio godinu dana, socijalna radnica iz agencije nas je ponovno nazvala i rekla kako za nas imaju dečaka starog jedan dan. Otišli smo po njega u bolnicu i dali mu ime Levi - rekla je i priznala da su strahovali prvih deset dana dok nije prošao rok kad im dete više ne mogu uzeti.