Kukamo na seljaka: Sramimo se onoga što smo prestali da budemo

Želimo cipelu, preziremo opanak.
Želimo plastiku, gadimo se drveta.
Majonez nam je bolji od kajmaka.
Avokado od jabuke.

Zmije nam grizu uspomene. Pacovi se legu u kredencu iz kojeg smo kao deca pojeli prvu kocku šećera.

Tražimo kič, silikone, Dubai, staklene kule i telefonske prozore bez duše. Da nas gledaju. Da vide kako smo uspeli. Kako smo gordi. Kako poziramo sa kavijarom i berbom iz ’79, ne znajući ni šta pijemo ni zašto.

Kupujemo pet dana Egipta za hiljade evra. Ne zbog uživanja, već zbog Instagrama. Da ostavimo trag na ekranu.

A onda kukamo. Kako je seljak bezobrazan. Kako je trešnja skupa. Kako jaje košta više od paštete.

Bićemo gladni hleba.

Umiraćemo sa utrobama razvaljenim GMO hranom i samoljubljem.

I moliti za dan kad ćemo ponovo naučiti da čučimo nad zemljom i da nas nije sramota.

Davor Cicović

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Direktno.rs