Novinar Direktno pokušao da uđe u Ćacilend: "Možeš da uđeš samo ako ti MI DOZVOLIMO"

Dočekao me u svom najreprezentativnijem izdanju - ogradom umazanom tovatnom masti, na koju sam se nesmotreno naslonio.

I upravo je ta ograda najtačniji indikator društvene katastrofe, derivat od kog se mogu oprati ruke, ali obraz nikada.

Uz asistenciju supruge i devojke koja je slučajno prolazila, uspevam da obrišem ruke i deo garderobe u meri koja mi omogućava dalje kretanje.

Iz drugog pokušaja, prateći jednog od "logoraša", pronalazim optimalan put ka improvizovanom naselju.

Legitimišem se domaćom i međunarodnom novinarskom legitimacijom pred dvojicom policajaca zaduženih za obezbeđenje ulaza.

Kažem da sam došao da napišem tekst o atmosferi među "studentima koji bi da uče".

Dodajem i da, po zakonu, imam pravo da boravim na javnoj površini, kao i da su oni dužni da mi omoguće neometan boravak.

Nisam siguran koliko se u Vučićevoj Srbiji poštuju uputstva o postupanju policije prema novinarima, ali to mi je jedina karta i igram na nju.

Prećutkujem da pišem za antirežimske, slobodne medije.

- Sačekajte trenutak, moram da pozovem - kaže stariji policajac.

I tada - iz žbuna, rupe ili pukotine u zidu iskače knjiški šablon "ćaka" i bez kompromisa upada sa pitanjem:

- Ko si ti? Za koji medij pišeš?

- Nisam dužan da se predstavim nikome osim policiji - odgovaram s neskrivenim prezirom u glasu i pogledu.

- Nemoj zvati. Ne može da uđe - naređuje uniformisanom policajcu, koji po primljenoj naredbi odlaže telefon u džep.

- Dajte mi broj značke. Uklonite ovo lice od mene i omogućite mi ulaz. To vam je zakonska obaveza - kažem, fiksirajući pogled na policijskom službeniku.

On ćuti, ali "ono" što je iskočilo ne prestaje.

- Ne možeš da uđeš bez najave, a i tada samo ako ti "MI" to dozvolimo.

Ko su "MI" u Srbiji?

Šaka polumislećih stvorenja, smeštena u rezervat najveće civilizacijske sramote XXI veka.

I šta je sledeće? Ogradiće celu državu i sve zatočene integrisati u jedan globalni Ćacilend?!

Odustajem.

Dostojanstvo mi ne dozvoljava da se spuštam na nivo besmislene rasprave. Ko je još uspeo glupom da objasni da je glup?

Uzimam suprugu za ruku i nastavljamo prema "Moskvi".

- A šta ovako smrdi? - upita me slobodnom rukom prekrivajući nos.

- Karakteri, Milice. Pomešani sa Toi-Toi toaletima, simbioza prema kojoj septička jama deluje kao polje lavande.

Davor Cicović