Nepristojne ponude i razmaženi pacijenti

"Razmaženim pacijentima" ove ustanove, kako ih je nazvala ministarka zdravlja, ponuđeno je nekoliko solucija, ali, zamislite, nijedna nije bila dovoljno dobra za njih, takve, razmažene i obesne. Od tih nekoliko, zdravstveni radnici, psihoterapeuti Paunove, prihvatili su onu koja je najmanje loša i koja može da se renovira i dovede u neko pristojno stanje i posluži kao privremeni smeštaj dok se njihova bolnica u Paunovoj 2 ne renovira.

Za to rešenje, pacijenti Paunove i njihove porodice, nude i svoja sredstva i svoj rad, ali se nadležni oglušuju o sve njihove apele. Najpristojniji, od svih nepristojnih ponuđenih prostora izgleda ovako, kao na fotografijama koje su napravili članovi radne grupe Paunova 2. Upozoravamo da je sadržaj uznemirujući i nije za one sa "lošim" stomakom i tankim živcima!

Ovo je prostor na drugom i trećem spratu Doma zdravlja Vračar, gde je nekada bila stomatološka služba, a koji je poslednjih desetak godina potpuno napušten, oronuo, polomljen, prljav, buđav, bez osnovnih uslova da se bezbedno prođe od polomljenog stakla, polupanih sanitarija, polomljenih i raspalih prozora i vrata, masnih i ulepljenih podova, paučine od zida do zida, zaostalih delova nameštaja. I azili za životinje bi morali da izgledaju bolje, pristojnije i čistije od ovog prostora, u centru Beograda, na elitnom Vračaru.

Teško mi je i da zamislim kako izgledaju ostali ponuđeni prostori, ako je ovaj najbolji? Obećano je renoviranje tog prostora koje je trebalo da bude završeno 31. avgusta, kako bi od 1. septembra pacijenti i zdravstveni radnici mogli da se usele i počnu sa radom. Onda je pomereno za 7 dana. Znači, do 8. septembra bi ovaj prostor trebalo da bude doveden u pristojno stanje. Da li to mogu da postignu dva-tri radnika koja je reporter Foneta zatekao na drugom spratu ovog doma zdravlja, dok su se dogovarali o potrebi promena sanitarija? Koliki optimista čovek treba da bude pa da poveruje da je tako nešto moguće?

Da bar ovi ljudi - pacijenti i članovi njihovih porodica nisu toliko razmaženi i bahati pa da prihvate ovu ponudu i usele se kako im se velikodušno nudi, nego su se još i drznuli da se šetaju ulicama i traže pristojan prostor i neka svoja prava. Da neće možda i oni da blokiraju Gazelu, sada je to postao moderan način protesta.

Zamislite taj stepen njihove drskosti i bezobrazluka, da traže dvorište, zelenilo, park, klupe i renoviranu zgradu u Beogradu!? Pa, gde to ima? Pa, ima, i imali su. Upravo tamo odakle su na perfidan način, rešenjem građevinske inspekcije izbačeni na ulice. Imali su sve to što traže upravo u Paunovoj 2. Jeste i ta zgrada oronula i zrela za renoviranje, što oni godinama bezuspešno pokušavaju. Ali, ne može da se dobije dozvola za renoviranje nečega što je planirano za rušenje.

Zato inicijativa Paunove uporno, već 40 dana, traži odgovor na pitanje: koja je razlika između renoviranja prostorija u Zdravstvenoj stanici DZ "Vračar" i renoviranja bolnice u Paunovoj ulici? Oni već pet nedelja zahtevaju uvid u plan rekonstrukcije prostora Zdravstvene stanice DZ "Vračar", kao i odgovor na pitanje koliko će trajati taj privremeni smeštaj i koja je ideja i plan za trajno rešenje ove bolnice.

Naravno, do sada nisu dobili nikakav zvanični odgovor niti zvanični dokument o njihovom preseljenju u prostorije Doma zdravlja Vračar. Jedini zvanični dokument koji postoji je onaj kojim građevinska inspekcija momentalno zabranjuje dalji rad u Paunovoj 2. Sada su zatvorili Paunovu, sutra će zatvoriti neku drugu bolnicu, a za koji dan možda baš tvoje radno mesto, zgradu ili kuću. Samo ako im zasmeta u njihovim planovima.

Ne smemo da se mirimo i prihvatamo ovakvu situaciju kao normalnu, jer nije.

Svakome može zatrebati zdravstvena pomoć ovakve vrste za sebe ili nekog bliskog. Bolesti zavisnosti se povećavaju iz dana u dan i pomeraju granice i ka nižim i ka višim godinama života. U istom krugu se nalazi i bolnica gde se leče deca i adolescenti od zavisnosti od kocke, interneta i igrica. Najmlađi zavisnik koji se leči ima samo sedam (7) godina!

Svim roditeljima je najveći strah da im se deca ne drogiraju! Droga nikada nije bila pristupačnija i dostupnija mladima. Uz to, kockarnice su pored škola, na svakom koraku, a ne bi smele da budu na manjem rastojanju od 100 metara međusobno i na 200 metara od škole. Uz to, još i internet i igrice. Ove tzv. nefarmakološke zavisnosti su podjednako opasne i podjednako se teško leče kao i zavisnost od psihoaktivnih supstanci i alkohola.

Sa protestima svakog četvrtka, peticijom od oko 2.600 potpisa, slabom podrškom javnosti, nezainteresovanom ministarkom zdravlja, izuzetno zainteresovanim tajkunskim investitorima za dobru lokaciju...

Imaju li šanse da sačuvaju Paunovu 2?

Oni misle na svoju decu, a mi ćutimo! Dokle?

Dr Slavica Plavšić