Sofisticirani prosjaci

Estrada podrazumeva pozornicu, binu na kojoj su razni izvođači, odvajkada, držali govore, pevali, glumili, igrali i šta sve još ne. Pritom, umetnost je stvaralaštvo, kreacija, stvaranje umetničkog dela "ni iz-od čega". Za Aristotela je umetnost - zanat, a umetnici - zanatlije koji stvaraju svoja dela po utvrđenim pravilima, što je, naravno, pogrešno. Betoven nikako nije bio zanatlija.

Dok je, po Hegelovoj estetici, svaka čovekova dosetka, pa, bila i glupava, lepša i vrednija od Nijagarinih vodopada, jer stvorena je imaginacijom ljudskog uma. Naravno da je on bliži pojmu umetnosti, ali nije sve što je čovek stvorio i što stvara - umetnost.

Da ne širimo temu, vratimo se terminu estradni "umetnici" i pritom da se fokusiramo na naše pevače i pevačice novokompovane tzv. turbo-folk muzike. Kompozitori te vrste muzike nisu umetnici, već, kako to reče Aristotel, zanatlije koji štancuju melodije po tržišnim pravilima i za skupe pare ih prodaju estradnim "umetnicima".

Njihova "umetnost" se svodi na to koliko će para da zgrnu na romskim svadbama, krštenjima, rođendanima... Ogavno je gledati ih kako halapljivo uzimaju novac što u ruke, što u brushaltere, što, predhodno upljuvane, novčanice na čelo! I niko od njih se ne pita o poreklu tih silnih para.

A, oni što ih besomučno daju tim estradnim "umetnicima" ne daju ih bilo kome. Daju ih onima "sa televizora", poznatim "zvezdama" koji te pare, potom, ulažu u neopisivi kič kojim "ukrašavaju" svoje kućerine, često, pozlaćen ili zlatan. Kada vam dođu trubači pod prozor vaše zgrade i po završenom sviranju počnu da pružaju ruke očekujući da im bacite koji dinar, šta je to drugo nego - prošnja. E, ali oni nisu oni "sa televizora". Oni su obični, nepoznati, prosjaci.

Zato su oni estradni "umetnici" nešto posebno. Oni su - sofisticirani prosjaci! Njih ćete videti u šljokicama, ako je reč o razgolićenim ili dobro uhranjenim "elegantnim" pevaljkama ili znojavim, zadriglim muškim "umetnicima" koji će, sutra, biti u raznim žirijima za odabir svojih novih vidova prosjačenja koje se graniči sa iznudom.

Ako pogledate muzičke spotove svih pevačica, svi do jednog, ističu njihove tzv. obline, a na glas i, često, besmislen tekst niko ne obraća pažnju. Ti, takvi, spotovi sve više liče na kataloge za elitnu... Ali, zato, kada ciljna grupa to vidi na televizoru(!!!) zvaće ih da im "peva" za pune gaćice i brushalter para.

Posebna "fela" tih sofisticiranih prosjaka su šatorske pevačice i pevači. To su, takođe, oni estradni "umetnici" "sa televizora" koji grabe novac kao gladan pas kosku.

I na kraju, evo istinite priče. Sa pokojnim Mišom Markovićem sam, svojevremeno, bio blizak, kućni prijatelj. Kada je napravio poznatu kompoziciju "Srce je moje violina", ispričao mi je kako ju je ponudio jednoj našoj estradnoj "umetnici" koja se, jednom, javno hvalila kako su ti sofisticirani prosjaci donosili, sa tezgi iz inostranstva, džakove para.

Kada joj je, ponudivši joj numeru, otpevao "Srce je moje violina", ovo je bila njena, originalna, reakcija: "Ene, ti ga sad! Bre, Mišo kako mož' da bidne srce violina? Ako to 'oćes da promeniš, pa da razgovaramo."

Šta bi na to, danas, rekli Aristotel i Hegel?

Živan Haravan