Srbija zemlja bureka i peciva: Koliko imamo pekara i šta se najviše jede?

Prema podacima Unije pekara Srbije i evidencijama Agencije za privredne registre (APR), ovaj broj obuhvata sve - od malih komšijskih zanatskih radnji, preko specijalizovanih objekata za prodaju peciva i bureka, do velikih industrijskih sistema sa stotinama prodajnih mesta širom zemlje.

Iako se tržište menja, pekare ostaju jedna od retkih grana privrede koja odoleva svim krizama. Ipak, unutar samih radnji, trendovi se polako, ali sigurno, transformišu.

Zanimljivo je da se u Srbiji godišnje po glavi stanovnika potroši preko 100 kilograma hleba, što je znatno više od proseka Evropske unije, gde se ta brojka kreće oko 50 do 60 kilograma.

Šta najviše kupujemo? Iako su police sve punije kroasana, integralnih štapića i "fensi" sendviča, dva proizvoda i dalje drže tron:

Hleb "Sava" - standardni beli i dalje je najprodavaniji artikal.

Burek je ostao nezaobilazan doručak koji je postao simbol domaće pekarske kulture.

Pekarski sektor u Srbiji bije bitku sa dva velika problema: nedostatkom radne snage i rastom cena sirovina. Pronaći dobrog majstora pekara postalo je "nemoguća misija", zbog čega su plate u ovoj branši značajno porasle, neretko premašujući zarade u kancelarijskim poslovima.

Takođe, sve je primetniji trend "bake-off" pekara u okviru velikih supermarketa, koji polako uzimaju deo kolača tradicionalnim objektima, nudeći kupcima mogućnost da hleb kupe usput, tokom redovne nabavke.

Stručnjaci predviđaju dalje ukrupnjavanje tržišta. Mali će morati da se specijalizuju - da nude zanatski (artisan) hleb bez aditiva, proizvode bez glutena ili specifična domaća peciva kako bi zadržali autentičnost, dok će veliki lanci nastaviti da diktiraju tempo kroz digitalizaciju i brzu uslugu.

Bez obzira na to ko pobeđuje u ovoj trci, jedno je sigurno - navika odlaska u pekaru rano ujutru ostaje duboko ukorenjena u našem identitetu.