Nameću neki ritam marša, a ja po svome teram

Prosto i lako. Skoro kao akademija mladih lidera SNS. Mislim, ja sam tu akademiju davno prerastao i po godinama, a verujem i na druge načine, tako da nemam pojma šta tamo uče osim da se selfiraju, ali realno, video sam neke, pazi bato, ako su ti što sam ih ja video tu akademiju završili, koliko to može biti teško…

Ali ne vredi. Razum mi govori da je to pogrešna strana, jer je kod njih sve jednostavno. Oni će dogodine u Prizren, ovi neće da šetaju, jer će oni da ih biju ili ubiju. Njima je jedini problem što parade pripadnika drugačije seksualne orijentacije nema svakog meseca, onda bi mogli da se bave politikom cele godine, a ne samo od Preobraženja gospodnjeg do Male gospojine. Pošto su svoje finansijske probleme rešili. Znam i kako, ali oni neće to javno da kažu. Divota je biti desničar, naročito ako nećeš mnogo da misliš.

Ali ako razmišljaš, e onda to ne može tako lako, tu sad nastaje više problema. Ukapirao sam da desničarski slogani nisu baš realni. Meni je iskreno žao, ali nećemo se naći dogodine u Prizrenu. Ne kažem da je to u redu, te da u ovom slučaju nisu prekršene norme međunarodnog prava, ali j****a… nas u Prizrenu dogodine biti neće, to je realnost. Ovo sa ubijanjem "pedera" ili bilo koga, to mi je još lakše da objasnim. Ne bih ja da ubijam nikog, a o tome da svi imaju svoje slobode i prava, o tome sam već pisao, da ne smaram ponovo.

Sa druge strane, ne bih da budem ni ekstremni levičar poput, daleko bilo, Vulina. To je onaj lik koji je Lavrovu indirektno rekao da je budala, bar sam ja tako shvatio. Još mnogo toga je taj lik u zadnjih 25 godina i bio i rekao, ali to je druga i duga priča.

Samo bih da objasnim zašto ne bih da budem ekstremni levičar. To što neću da budem kao Vulin to je valjda jasno, to, brate, niko neće. Često mi deluje da ni on to neće, ili bar neki od Vulina to neće. Dakle, baš on je izjavio da Srbiji nije mesto u EU i da će nam biti lakše ako to odmah shvatimo. Vulin nam pomaže da shvatimo, vrh j****e…

Jedino mi nije jasno zašto je onda pristao da bude deset godina deo vlasti koja je vlast postala obećanjima datim evropskim partnerima. Što se nije usk***io pre deset godina i rekao mi nećemo u EU, nego se sad setio? Mogao je pre deset godina sam da izađe na izbore. Ok, realno to bi bilo smešno, je l' da? Zato nam nije pre deset godina rekao da nam nije mesto u EU, nije mu tada to odgovaralo. A on govori ono što u datom trenutku odgovara. Njemu, ne nama, da ne bude zabune.

Dakle, nije on levičar po ubeđenju, on je po ubeđenju ono što je potrebno. Hoću da kažem da mu očigledno potrebe menjaju ubeđenje.

Suština je da je kod tih ekstremnih desničara ili levičara, sve prosto i jednostavno. Nećemo, ne treba, ne smemo… Ali niko od njih nam nije rekao šta možemo, šta treba i kojim putem treba da idemo.

Dakle, ako kažeš dogodine u Prizrenu, onda objasni kako to misliš da uspeš. Nekako mi deluje da većina pristalica tog slogana zapravo i ne zna gde se nalazi Prizren. Apsolutni sam protivnik osvajanja Prizrena sa Terazija. Naravno sa Terazija, kad ne pada kiša, jer ko će da se smara po kiši. Protivnik sam toga, jer sa Terazija možeš Prizren da osvojiš samo u video igrici.

Onaj drugi slogan je ipak zanimljiviji u ovom trenutku. Nas i Rusa 300 miliona. Prvo, to nije tačno. Prema nekim izvorima, Rusa danas ukupno ima oko 134 miliona. a nas nešto preko pet miliona, ako se računamo svi, mislim i na ove iz dijaspore. Dakle, nema nas ukupno 300, nego oko 140 miliona.

Matematički dolazimo do toga da nas ima recimo 3,5% u ukupnom zbiru. A Rusi nas "ne j**u ni 2%", što nije fer. Samo onda kad im trebamo, a toga je u istoriji naročito u dvadesetom veku bilo mnogo puta. Uglavnom smo se k***ili bez osnova kad nas oni nalože ili nameste. A onda im Kosovo više nije "takozvano". Jer sad otcepljenje dela teritorije jedne zemlje za njih može biti legitimno. Bez obzira na međunarodno pravo, koje bi uvek da krše oni koji su moćni. Kako god se zvali. U svakom slučaju, nema tu mesta za reči ljubav i prijateljstvo. Postoji samo interes. Tako je to u politici. Rusi nas vole isto onoliko koliko je spomenuti Vulin levičar.

Onoliko koliko za to u datom trenutku postoji interes.

E, vidiš, zato je lako biti desničar ili ekstremni levičar. Nekoliko fraza u kojima uglavnom govoriš gde mi ne treba da budemo, ili lažeš da ćemo negde da budemo, a znaš da nećemo. Ali nikad ne govoriš šta treba da radimo i gde treba da budemo.

Ono što govoriš kao desničar su uglavnom bajke iz prošlosti. A svet se menja, istina često u pravcu u kome se ni meni to ne sviđa, ali me to niko ne pita. Zato, ako hoćemo da opstanemo i preživimo, moraćemo da se rukovodimo interesima. I to našim, a ne tuđim.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)