Deset godina klana

Šta bi se, ako posmatramo hipotetički, desilo u toj državi neposredno nakon ovakve izjave?

Predsednik bi podneo ostavku, tužilaštvo bi, po hitnom postupku, reagovalo izdavanjem naloga za privođenje svih pomenutih aktera, građani bi izašli na ulice, vojska i policija bi bile raspoređene u formacije najsličnije ratnom stanju.

Skandal bi odjeknuo globalnom težinom.

A u Srbiji?

U Srbiji ne, jer niko nije iznenađen.

U Srbiji ne, jer svi znamo za spregu između vlasti sa jedne i mafije, huligana i navijača sa druge strane.

U Srbiji ne, jer je u njoj moguće ubijati, krasti, zasaditi plantažu marihuane, tući neistomišljenike, plagirati doktorate, rušiti udzerice, uništiti EPS, zatrovati zemlju, vazduh i vodu.

U Srbiji ne, jer je onaj što bi trebao da hapsi osumnjičene i sam etiketiran svedočenjem.

U Srbiji ne, jer nema Vladu, policiju, zakon, ustav, tužioce, sudije, čak ni predsednika.

U Srbiji ne, jer Srbija već celu deceniju leži u raljama čoveka kojem bi i Vito Korleone poljubio ruku i rekao - KUME.

Davor Cicović