Zbog čega smo bacili tri miliona evra

Nezadovoljni smo samo mi koji nismo ni na jednoj ni na drugoj strani. I možda sam subjektivan, ali mislim da je takvih najviše. Ćutimo, tiho gunđamo i pitamo se šta je pametnije moglo da se uradi sa, kako kaže Vulin, tri miliona evra, koliko nas je koštala cela zajebancija. Bojim se da je i više, jer Vulinu ne verujem nikad ništa, to ne moram da objašnjavam valjda...

Veliki sam zagovornik postojanja pravne države, godinama kukam da se u Srbiji ne poštuje ustav, te ne mogu biti protivnik nikoga ko želi da ostvari svoja ustavom zagarantovana prava. Sa druge strane, kao hrišćanin pravoslavne veroispovesti kršten na Đurđic u hramu Svetog Ilije na nekoliko stotina metara od kuće iz koje potičem, ne mogu biti protiv vrednosti religije koje ona propoveda. Kao porodičan čovek, ne mogu biti protiv porodičnih vrednosti.

Apsolutno, dakle, smatram da pripadnici svih seksualnih opredeljenja imaju prava na svoje skupove, pa i na šetnju. Naravno da nisam i nikad neću prošetati sa njima. Ne delimo iste vrednosti. Subotu koristim za gajenje porodičnih vrednosti, tada uspevam da nađem vremena da se družim sa ženom, decom i prijateljima, izbegavam čak i skupove koji se bore za vrednosti koje delim, a kamoli one koje ne delim... Želim im sve najbolje i da budu punopravni članovi ovog društva. Šta to znači, to je drugo pitanje i nije tema ovog teksta.

Doćiće vreme da pišem i o tome i budite uvereni da ću kao poštovalac svih evropskih vrednosti, ali i kao advokat, suprug i otac, izneti jasan stav o pravima LGBT zajednice.

Srpska pravoslavna crkva ima puno pravo da organizuje litije, jer je na ovom skupu jedan broj ljudi iskazao svoj stav.

Ali, gde su granice slobode jednog čoveka? Te granice nalaze se tamo gde se ograničavaju prava i slobode drugog čoveka. Slobodan sam reći da su u subotu prava i slobode drugih ljudi, zapravo ogromne većine Beograđana, bila ozbiljno ugrožena. I zbog jednih i zbog drugih. Kako inače tumačiti činjenicu da građani Beograda u subotu nisu mogli da prošetaju centrom prestonice. I da li su tim ljudima narušena ustavom zagarantovana prava? Naravno da jesu.

Zbog toga je vrlo važno za sve nas da prihvatimo način života koji svima garantuje ostvarenje ustavnih prava, a to je rečenica "živi i pusti druge da žive". Sve suprotno od ove teze, dovodi do toga da nekome budu narušene slobode u prava.

O ovim slobodama ne mogu mi govoriti organizatori Europrajda koji su po svaku cenu želeli šetnju, jer sam svestan da time nisu štitili interese grupacije za čija se prava zdušno zalažu, već su se pravdali pred svojim sponzorima iz inostranstva.

Naprotiv, tvrdoglavim insistiranjem da se ta šetnja održi, blokiranjem centra Beograda, uzurpiranjem medija, ali pre svega nenamenskim trošenjem budžetskih sredstava, te skretanjem pažnje javnosti sa onoga što svakodnevno muči prosečnog građana Srbije a to su ogromna poskupljenja osnovnih životnih namirnica, samo su na pripadnike ove zajednice navukli dodatni gnev.

Ne verujem da travestit Albanac koji se fotografiše ispred prelepe crkve u Beogradu može doprineti većem razumevanju LGBT populacije. Takođe, o ustavnim slobodama ne mogu mi govoriti osobe koje organizuju litije, jer se na ovim manifestacijama čulo da protiv LGBT populacije treba upotrebiti i vatreno oružje. Ne verujem da će sveštenik koji bahato priziva na fizičku eliminaciju osoba drugačije seksualne orijentacije privući nove vernike u hramove SPC, posebno što je seksualna orijentacija mnogih u SPC upitna.

Najmanje o ustavnim slobodama mogu govoriti huligani, kojima nije prvi put da ruše Beograd.

I znam da će mnoge tvrdnje iz ovog teksta naići na osudu, jer ne podržavam ni jednu ni drugu stranu.

Osudiće ovakve stavove mnogi. A ja samo želim da osvane subota u Beogradu u kojoj će se bez ikakvih problema održati šetnja osoba drugačije seksualne orijentacije, a da za to ne treba angažovati na hiljade policajaca. I da te iste subote budu litije bez poziva na nasilje, a da za to vreme roditelji bezbrižno šetaju sa decom po centru grada, hrleći na Kališ i Zoološki vrt. Znam, to je mašta i utopija.

Ali samo tako ćemo tri miliona evra moći da damo za lečenje dece sa posebnim potrebama i samo tako ćemo biti država i društvo iz koga niko neće želeti da pobegne.

I da, uvek će se pojaviti neki sveštenik koji sa čudnim sjajem u očima pozivati na upotrebu vatrenog oružja, kao i neki Albanac travestit koji skrnavi naše svetinje. Ali i u jednom i u drugom slučaju pravna država ima način da to reši za desetak minuta, a da čestit svet za to ne mora ni da zna…

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)