Odluči se šta smo, drma me kriza identiteta

Krenemo Aca, Boki, Urke i ja u Niš na protest, koliko god da vozim, kuka kao neka baba, uspori, plašim se. Pa reko', Aco, ja kad bi vozio kako ti želiš, onda bi nam bilo bolje da smo krenuli sa studentima peške, pre bismo stigli. Ali i Acu nekad "prokenja", što bi rekli mi mladi.

Ispred Velike Plane neki radovi, kolona se otegla, svi taj dan pošli u Niš. U traci do naše, vidim, neki džip, zagrebačke table. Rekoh ekstra, sad ću da im tražim lovu. Otvorim prozor, doviknem liku - ej, jeste vi te ustaše što nam daju pare? Boki i Urke nazad se valjaju od smeha… Kaže čovek, nismo mi, brate, kod nas isto udarila neka kriza…Pa kako rekoh jbt, moj kolega predsednik kaže da vi dajete lovu. Ma jok - kaže čovek. Ili sam ja naleteo na pogrešne ustaše, ili ni ustaše više nisu ono što su bile.

A kolega predsednik uporno tvrdi da nas plaćaju ustaše, to tvrdi i onaj lik što je bio košarkaš u pokušaju, Blejan Promašević, tako se valjda zove. Da ne bude zabune, ovo kolega, ne mislim da mi je nenadležni kolega zato što je predsednik, neko kao pravnik. Inače sa tog pravnog je izašlo puno pogrešnih predsednika, Marko Vidojković je jednom rekao da je iz te zgrade izašlo puno kretena, takav neki fini pridev je upotrebio. Sad, ja se ne slažem u potpunosti sa Markom, moje mišljenje je da je iz mnogih važnih zgrada u Srbiji izašlo puno kretena, al aj' sad…

Možda bi sledeći predsednik sa pravnog mogao biti Vladan Petrov, on predaje ustavno pravo, bez obzira na to što izgleda ne poznaje dobro Ustav, ili se samo pravi. Nema veze, on je elita, mislim, on je za Elitu, u Parove ne može, realno brate, s kim da upariš takvog lika…

A ja nemam takvih ambicija. Mislim, neki su me toliko opstruisali kao da hoću da budem predsednik Amerike. To bi, vidiš, mogao. Nisam lep, taj uslov ispunjavam, ok - nisam tako ružan kao Tramp, ali trudim se. Smotan sam, dobro ne kao Bajden, istina, na Zlatiboru dok šetam, neki poznanici se zabrinuli da imam padavicu, a ja se samo saplićem. Al' opet, umem bez problema da se popnem u avion. Problem je što bi majice sa mojim likom morale da budu bar 4XL, ali to se da napraviti. Nego čekaj, odlutao sam, pričao sam vam o ustašama i o Aci.

Nisam, dakle, do Niša i nazad uspeo da pronađem te ustaše koje dele lovu, a baš sam želeo. Znaš ono, pravi autentični srpski ustaša, pa možda dobijem neku ulogu kod Gage Antonijevića. Mislim, sad sam zakasnio za one filmove u kojima sam hteo da glumim, razumemo se valjda, stigle godine. A da glumiš kod Gage Antonijevića je podjednako blam.

I onda mi je sinula spasonosna ideja. U povratku dok sam vozio, a Aca kukao (on rekoh stalno kuka dok ja vozim), kažem im, 'ajmo sad svi kod mene, pa kao u pesmi Bruna Langera u pet do ponoć prizivamo duhove. Zašto, pitaju. Pa kako zašto, da prizovemo duh Ante Pavelića i pitamo ga gde su te ustaše što dele lovu, o kojima nenadležni stalno priča. Ko bi to znao, ako ne Pavelić. Kaže mi Boki, Braconi, ja bih pre zvao dedin duh da ga pitam šta je on toliko pogrešio, pa si ti ispao toliko lud. To ti je taj novi način vaspitavanja dece, kao da budemo ortaci. Rekoh, Boki, da sam ja tako nešto rekao dedi pre recimo 35 godina, verovatno bi mi to bila poslednja rečenica koju sam izgovorio. Ali, sve se promenilo, danas čak moraš da se smeješ kad te proziva rođeni sin. Osim toga, deda nam se sigurno ne bi odazvao, zauzet je u ćaskanju sa svojim idolom Slobom, mada se iskreno nadam da nisu na istom mestu.

U svakom slučaju, nismo prizivali duhove, nigde nisam video ustaše, a niko nigde nije delio lovu. Nudile su Nišlije iće i piće, ali smo mi to ostavili za studente.

I taman sam ja počeo da se privikavam da sam lojalan srpski ustaša iz ubeđenja, pošto nema para, kad stiže izjava od nenadležne institucije da ja zapravo nisam ustaša, nego "plenumaški boljševik".

Vidi, ja na ovaj izraz ne umem da napravim parodiju, ako neko ume nek se javi i pokaže šta zna…

Ali, daj brate odluči se šta smo, drma me kriza identiteta…

Bratislav Marković, advokat